Roditelj Admin
Poruka: 338
 
|
?Stari? nastavnici samo predaju, a ?novi? moraju da poznaju i menadzment, ucestvuju u projektima i da vise rade s roditeljima i sa decom
Anonimna anketa medju 3.000 ispitanika iz 25 zemalja pokazala je da dve trecine nastavnika nije bilo spremno za ono sto ih je docekalo u ucionici. Iako postoje razlike od zemlje do zemlje, drustvo uglavnom ne ceni nastavnicku profesiju, ucitelji imaju male plate, a malo je mladih koji zele da se bave ovim zanimanjem. Inace, u zemljama OECD-a 64 odsto obrazovnog budzeta ide na plate prosvetnih radnika, dok je u Srbiji taj procenat 94.
Ovo su samo neki od najnovijih rezultata istrazivanja strucnjaka OECD-a, koji su ovih dana predstavljeni nastavnicima sirom Srbije, s ciljem da se nasi prosvetni radnici upoznaju sa najnovijim pravcima u obrazovanju u Evropi i svetu. Ekspert ove organizacije, Trejsi Brns, koja je u nasim skolama predstavljala pet publikacija na ovu temu, a koje ce za nekoliko dana biti dostupne i na srpskom jeziku, kaze za nas list da su u sustini nastavnicke muke uglavnom ? iste.
? Razlike naravno postoje, zavisno od zemlje, ali generalno je nekoliko osnovnih problema: neadekvatan status i imidz u drustvu, odnosno cinjenica da to nije dovoljno cenjena profesija; nastavnici su slabo placeni u poredjenju s profesijama koje zahtevaju slicne obrazovne kompetencije; oni cesto ne poseduju odgovarajuca znanja i vestine; slabo je interesovanje mladih za ovu profesiju, a dodatni problem predstavlja i nepovoljna starosna struktura nastavnika ? objasnjava Brns, dodajuci da nastavnici cini 2,6 odsto ukupne radne snage u zemljama OECD-a.
Po njenim recima, preporuka strucnjaka je da se popravi imidz nastavnika u drustvu i to pre svega uz pomoc pozitivne medijske kampanje: objasniti da je to vazna i teska profesija koju treba ceniti, pokazati da je ovo zanimljiv posao kako bi se privukao sto veci broj mladih? Na drugom mestu je povecanje plata, odnosno promena sistema nagradjivanja.
? Jedan od nacina bi bio da se vece plate daju nastavnicima koji hoce da rade tamo gde niko ne zeli, poput skola u selima, u udaljenim krajevima ili u skolama u kojima je izrazen problem nasilja, a pokazalo se kao dobra praksa i da se vece plate daju pocetnicima. Nije sve samo u novcu, pa u primere dobre prakse spada i obezbedjivanje prevoza nastavnicima koji rade u udaljenim skolama, zatim dozvole za odsustvo s posla za strucno usavrsavanje ili istrazivacke projekte, zatim da najbolji studenti zaista dobijaju najbolje poslove i slicno ? navodi sagovornica.
U mnogim zemljama takodje postoje ?alternativni ulazi? u nastavnicku profesiju, odnosno, mogucnosti za one koji odluce da u srednjim godinama promene karijeru (na nastavnickim fakultetima, kroz ucenje na daljinu, obrazovanje odraslih?). Taj potencijal treba iskoristiti, dodaje, jer su ti ljudi veoma motivisani, a vec su eksperti u odredjenoj oblasti i to svoje znanje prenose i u skole.
Takodje jedan od problema predstavlja i sto nastavnici cesto smatraju da posle diplomiranja vise nista ne moraju da uce, a cinjenica je da nastavnik 21. veka razlikuje od onog iz proslog. ?Stari? nastavnici su samo predavali, a ?novi? moraju da poznaju i menadzment, planiranje, rad u timovima, da ucestvuju u projektima, da vise rade s roditeljima, da intenzivnije i drugacije rade s decom sa posebnim potrebama i iz razlicitih kultura i sredina.
? Nastavnici cesto grese iz dobre namere, jer ne zele da diskriminisu decu, pa svima daju isti test, a istina je da nemaju svi iste sposobnosti, da dolaze iz razlicitih porodica, sredina, kultura... To je isto kao kada bi, da objasnim u ovoj saljivoj slici, ocekivali da se na drvo popnu i majmun i tigar i mis i slon. Neko ce se popeti brze, neko sporije, a nekome to uopste nece poci za rukom ? kaze Trejsi Brns.
Izvor: POLITIKA, Sandra Gucijan
|
Nastavnike birati iz drugih profesija
