Roditelj Admin
Poruka: 336
 
| BEOGRAD - Prema najnovijim istrazivanjima deca skolskog uzrasta u Srbiji nisu dovoljno fizicki aktivna, a strucnjaci upozoravaju da se redovnom fizickom aktivnostima mogu spreciti deformiteti kicme i sanirati laksi oblici drugih vrsta poremecaja.
Prema istrazivanju koje je ove godine sproveo Republicki zavod za sport u okviru projekta "Pracenje stanja fizickih sposobnosti dece osnovnoskolskog uzrasta u Srbiji", na deci skolskog uzrasta od sedam do 14 godina sa opstine cukarica, decaci su manje fizicki aktivni za sest, a devojcice za cak 12 odsto. U odnosu na 1995. kada su radjena poslednja istrazivanja o fizickoj aktivnosti dece, decaci su vislji za tri, a devojcice za 2,5 odsto.
Telesna masa povecahana je za 14 odsto kod decaka, a za 11 odsto kod devojcica, ali je smanjena njihova fizicka aktivnost. Prema podacima Institut za javno zdavlje Srbije "Dr Milan Jovanovic Batut" u Beogradu i Ministarstva zdravlja, sistematski pregledi tokom 2007. i 2008. u osnovnim i srednjim skolama u Srbiji pokazali su da skoro trecina dece skolskog uzrasta ima neki od deformiteta (kicme, grudnog kosa, stopala...).
Deformiteti grudnog kosa
Podaci su pokazali da su deformiteti grudnog kosa prisutni kod tri odsto, a stopala kod 13 odsto ucenika, sto znaci da svako deseto dete ima taj problem.
"Ukoliko Srbija zeli da ima zdravu naciju mora da se bavi preventivom, odnosno propagiranjem fizickog vezbanja i zdravog zivota, a ne samo rezultatima vrhunskih sportista", rekao je Tanjugu nacelnik za sport u Ministarstvu omladine i sporta Dragan Atanasov.
Atanasov je ukazao da postoji problem sa fizickom neaktivnoscu mladih cije posledice ce se, ukoliko se nesto ne preduzme,oslikati u narednim godinama. Ipak, prema Atanasovu, drustvo polako postaje svesno da deca u Srbiji sve vise imaju krivu kicmu, ravna stopala, da su gojazna ili premrsava...
Atanasov je ocenio da u planovima i programima koji su definisani u skolama shodno Zakonu o osnovnom i srednjem skolstvu postoji odlicna polazna osnova za dovoljnu fizicku aktivnost dece, ali da je problem da li se nastava realizuje u punom kapacitetu i gde se ona realizuje.
Dva obavezna casa fizickog
"Dva obavezna casa fizickog, sport kao treci izborni predmet, plus vannastavne aktivnosti su odlicna polazna osnova, ali se postavlja pitanje da li postoje sale, oprema i rekviziti", rekao je Atanasov, dodavsi "da se trazi nacin kako da se u postojecem sistemu izvuce maksimum".
Nacelnik Atanasov je naveo da se posebna paznja mora posvetiti tome da li su deca van skole dovoljno fizicki aktivna, odnosno da li roditelji sa njima vezbaju, trce, igraju se.
"Deca ne mogu da steknu naviku da se bave fizickom aktivnoscu ukoliko to ne vide i od svojih roditelja", rekao je Atanasov, ukazavsi da za fizicku neaktivnost dece ne treba osuditi samo skole i sportske klubove.
"Tri puta nedeljno dovesti dete do zadihanosti je dovoljno da ono odraste na zdrav nacin, a to se moze postici kroz igranje fudbala, izmedju dve vatre ...", rekao je i Atanasov.
Atanasov je upozorio i da se pitanje fizicke aktivnosti mora postaviti ne samo u predskolskim ustanovama, osnovnim i srednjim skolama, vec i na fakultetima.
"Iako smo organizovali Univerzijadu, sport na Univerzitetu ne postoji, u smislu obavezne nastave fizickog vaspitanja jer je ukinut pre nekoliko godina", ukazao je Atanasov.
Istrazivanje
Institut za javno zdavlje Srbije "Dr Milan Jovanovic Batut" je sa Ministarstvom zdravlja 2006. godine sproveo istrazivanje zdravlja stanovnistva gde je uoceno vece ucesce odraslog stanovnistva koje se u slobodno vreme bavi sportom u odnosu na 2000. godinu.
Medjutim, deca skolskog uzrasta i mladi, starosti od sedam do 19 godina, slobodno vreme sve vise provode pred kompjuterom. Prema istrazivanjima "Batuta" iz 2000, njih 9,8 odsto je sve vise vreme provodilo uz kompjuter, dok je |
skolarci manje fizicki aktivni nego ranije
