Ispričaću vam šta se meni desilo. Porodila sam se avgusta 2002, u Gradskoj, u Beogradu. Prenela sam dete 10 dana, indukovali su mi porodjaj i to dvostruko. Evo ovako. Već od termina, kad porodjaj nije kretao sam, krenula sam da idem u bolnicu. Oni meni CTG svaki dan, pa me pošalju kući. Uradim CTG, a onda tražim lekara da mi pogleda rezultat. Doktorku bukvalno hvatam u letu, na hodniku, gleda moj rezultat, a telefonom ćerki objašnjava kako da podgreje ručak, meni samo klimne glavom, po sistemu, "ovo je ok" i dodji sutra. I to je tako trajalo čitavih deset dana! Desetog dana, ja sa mm i svekrvom u bolnicu, opet na zakazani CTG. Odrade mi oni to, i ja sa rezultatom kod dežurnog lekara. Stariji lekar, sećam se da je šake imao kao medved, molila sam Boga samo da me on ne pipne! Pokažem mu je rezultate, on pogleda, kaže ovo je ok, dodjite sutra. Iza sebe čujem glas moje svekrve:" I dokle tako? Dok se njoj ili detetu nešto ne desi!? Znate li vi da je prošlo već deset dana od termina!?" Ja rekoh u sebi, znajući je,"e sad će perje da leti!" On je bio malo zbunjen, ali moja svekrva ne staje: " Je l ja sad treba da idem kod načelnika (pomenu ona i ime koje je sasvim slučajno znala) pa da on vidi šta se radi?!" E sad! Pomeneš "velikog štrumfa" i oni ne znaju ko smo mi! Šta ako sam neka rodjaka, komšinica, prijateljica!? E to su naša posla!!!  "Pa dobro, evo idemo na UZ da vidimo šta se dešava." E bre, posle deset dana oni se sete da urade UZ!!! Sem toga njegovo tumačenje CTG rezultata i tumačenje doktorke - kuvarice,nije se uopšte poklapalo! Pogleda on bebu na UZ, kaže da je velika beba, pa je zato lenja. Završi se pregled, pozove on moju svekrvu i pita šta ona misli da je najbolje da uradimo! Van pameti! Ali ni ona nije od juče, pa ga pita:"Za koga najbolje, doktore?" Kaže on:" Za vas." Moja svekrva već na ivici da ga raspali: "Bože, Bože, vidi čoveka! Šta ima da bude najbolje za mene, valjda najbolje za nju i bebu!" On kao nešto se misli, pa kaže:"Dobro, evo ovako ćemo. Daćemo sad vaginaletu, ostaće na odeljenju i do večeras u 10, beba je tu." Tako i bi. Ostala sam na odeljenju, dobila tableticu, i tretman kao da sam kraljica. Niti mi je ko tražio konce, klistir-tada se sve to donosilo u bolnicu, ne znam sada kako je, ništa! Svi ekstra ljubazni!  Isti taj doktor se samo smeškao i non-stop pričao o mojoj svekrvi kako je opasna-valjda ga to pali!  Pošto je porodjaj veštački izazvan, sve se veštački i radi: Onim svojim medvedjim šakama mi je probušio čep, pa onda vodenjak. Bolovi su krenuli oko ponoći, on je negde otišao a ja ostala sama. Babice u sobi preko puta mene, gledam ih kako puše i gledaju TV. Ja dozivam, a ona kaže:"Šta se dereš, čuješ se do Terazija!" E onda su mi uključili indukciju i u venu. To je sad malo više bolno, ali ja nisam imala drugi izbor. Pošto sam imala 23 godine, smatrali su da imam snage da izguram bebu i da ne idem na carski! Sa indukcijom su kontrakcije jače, što je normalno, čim je veštački. E sad! Kad je doktor posle nekog vremena došao, babice su se brzo sjurile, i videli su da nešto nije u redu, jer ja guram,a bebe nema. Kaže jedna da se ne napinjem kako treba. Onda je doktor uzeo forceps, i izvukao bebu! Od veštački izazvanog porodjaja, tj. od siline kontrakcije, on se jadničak okretao, okretao i pupčanik mu se obmotao oko vrata, zato nije izlazio. Ja ga guram, a pupčanik ga vraća nazad. Plodova voda je počela da se muti, znači pitanje je šta bi bilo da moja svekrva nije napravila frku i da me nisu istu noć porodili. Beba je, normalno bila izmučena zbog indukcije, ali je sve bilo OK. Na kraju su me uspavali dok su me ušivali, valjda više nisu mogli da me slušaju kako se derem! Eto drage moje, to je moje iskustvo! Nije baš sjajno, ali i pored toga ja čekam drugu bebu i nadam se lakšem porodjaju ovog puta! 
|
