Obaveštenja

Icon
Error

: mima80 - 28. februar 2011 13:14:14(UTC)
Slazem se u potpunosti sa Njamii i Milicom, mislim da su oni ipak premali da bi ih pustali da se sami obracunavaju. Ja isto ne bih volela da moje dete sutra udari tj. "vrati" detetu mladjem i slabijem od njega, kao ni da udara devojcice, a mislim da su oni premali za neke finese tog tipa - smes da vratis ovom, ovom nemoj zato sto je mali, devojcice ne udaraj ali ne daj na sebe itd. Tako da u narednom periodu planiram da radim kao i do sada, ali kad malo odraste, tu oko 4. ili 5. godine nameravam da malo promenim pristup, i tu se apsolutno slazem sa Anitom

: MilicaCale - 28. februar 2011 9:16:27(UTC)
eto, dade anita pravilo kako postupati sa nasilnicima u skoli. Prilicno se slazem sa tim (mislim, ne zelim detetu da kazem: udri, ali ce nekako i samo da dodje do toga, u situaciji da bude maltretirano).
Jedino, slazem se i sa njami, jos su nam deca mala za ovako nesto (ipak smo na caskanju do 3 godine, pa cak i u grupi predskolaca ne bih ucila svoje da vraca.
E, to ne znaci da moje dete ne vraca. Jednostavno, ako je udareno, prvo kritikuje, ali ume i da vrati (ako nema mame i tate u blizini, vraca). Takvo je dete :). Mislim da cu tesko moci da ga naucim da nikad ne uzvrati, kao sto je skroz mirno dete tesko nauciti da vrati. Jednostavno, nije im to prirodni refleks.

: njamiii - 28. februar 2011 2:58:34(UTC)
Ne mislim da postoji fobija od agresivnosti, agresija je deo svakog zdravog coveka, i ona mora da se istutnji, tj. ne treba i ne sme da se potiskuje, ali svakako da postoji strah od nekotrolisanja iste, tj nacina na koji ce se ona manifestovati. Pa to je ono sto nas razdvaja od zivotinja, zar ne?
Svidja mi se pravilo koje si navela, mislim da je realno. I ako sam emotivno najbliza chenchinom stavu, i u sustini se apsolutno slazem sa njom, nekako me realnost, tj. okruzenje, ne podrzava u tome. E sad, pitanje je kada ovo pravilo uvesti. Meni se cini da su oni za sada jos uvek mali. Mislim da su ipak roditelji ti koji u ovom nekom uzrastu treba da reaguju kada dodje do udaraca, a da decu puste da sama resavaju sporove oko igracaka. Ja sam to nekako zamislila tako da u svakoj situaciji u kojoj postoji fizicki sukob odreagujem (izazvao ga on ili neko drugi), da dobro utvrdimo da to nije ok i da se to ne radi, a tamo oko 4,5 godine da pocnem sa raslojavanjem i uvodjenjem slucaja "what if". Stvarno mislim da je jako bitno izbegavati fizicko kaznjavanje u vaspitavanju, da bi dete na prvom mestu kasnije umelo da prepozna nasilje, a i da bi sto bolje razvilo verbalne mehanizme odbrane. U vecini slucajeva nasilinci padaju pred stavom, tako da su nekad prkos i zustar jezik dovoljni da lupe zid.

: anita75love - 27. februar 2011 21:42:24(UTC)
Pulinka, ja mislim da počinje da postoji fobija od agresivnosti kod nas "normalnih" roditelja.....a to je potpuna suprotnost agresivnosti i kao takva isto je toliko negativna i loša kao i agresivnost!
Stvari u životu nisu baš nikada crne ili bele, one su uglavnom sivkaste (raznih nijansi).
Jednostavno se preteruje sa neagresivnošću i buncanjem o diplomatiji i nenasilnim metodama!
Ima situacija u životu kada jedino što pomaže jeste da nekome pokažete zube jer će sve ostale metode toj osobi davati samo signal da ste slabić i bićete maltretirani do besvesti sve dok vam ne prekipi! U principu je nasilnika utoliko teže zaustaviti koliko nasilje duže traje-odnosno najefikasnije je zube pokazati na samom početku!
Time žrtva ni ne postaje žrtva a nasilnik ne biva ohrabrivan na nasilje!
E, sad svi oni koji kažu da morate ponekad reagovati nasilno bivaju svrstani u koš sa agresivcima!
Kao što sama kažeš-ako učiš dete da se žali ono postaje tužibaba! I ne samo to-nego i potpuni zavisnik od tuđe pomoći-dete nije rešilo problem samo, rešavaju mu ga drugi, nije naučilo ništa sem da se hvata za suknju bilo mame, vaspitačice, učiteljice.....i šta kad jednog dana više ne bude bilo suknje?
Ovo ne znači da ne treba da se žali, već da žalba ne bude jedini vid odbrane koji se savetuje! Žalba bi trebalo da bude poslednja-kad ništa drugo ne pomogne!
I kao što sama kažeš dok dete nekad pronađe pomoć može mu se desiti da bude poprilično "napljevano" od batina.....
Po meni naj bolje je dete učiti o pravilu trojne faze:
-kao prvo-skoniti se i istog izbegavati (ne petljati se sa budalom) ako je moguće ali samo do momenta ako nasilnik to i prihvati i odustane
-ako nastavi sa progonima suprotstaviti se verbalno: "nemoj da to više nikada radiš"
-ako se to i dalje nastavlja odgovoriti na nasilje
-a ako proceni da je nasilnik jači-tužiti ga prvom vidljivom autoritetu (roditelju, vaspitačici itd).

:-*

: pulinka - 27. februar 2011 17:07:10(UTC)
Citat:
chencha - 26/2/2011 20:03

Pulinka, mislim da su tri nenasilna odgovora koja si navela jedina moguca na bilo kom uzrastu. Slazem se sa tobom da je pozitivan feedback kljucan, pa je zato intervencija odraslih jako vazna - ona, bar na tom mladjem uzrastu, uvek daje rezultate, tj, zaustavlja nasilje, dok sklanjanje i "nemoj" ne moraju bas uvek da budu efikasni.
Pod "sklanjanjem od nasilnika" ja podrazumevam bukvalno fizicko odvajanje deteta od drugog deteta koje ga napada, nikako ne podrazumevam nereagovanje na nasilje, s tim sto mislim da bi u takvoj situaciji najadekvatnije reagovanje mog deteta bilo da kaze meni, a ja onda da preduzmem ono sto mogu.


Heh, ja sam najozbiljnije mislila da postoji još neka opcija koja meni promiče hmm .
Shvatila sam ja tebe, i ja fizički sklanjam svoje dete od nasilnog, ne pada mi na pamet da je pustim da se sama brani jer je ona kao mimin dečkić, samo se smeje i uopšte ne shvata kada tuđa agresivnost prelazi granice bezbedne igre.
Ja sam samo po običaju otišla predaleko u razmišljanju, ono-ako ih sada učimo da sve prijave nama, kad je vreme da ih naučimo šta treba raditi kad nema naše pomoći? A desiće se takve situacije dosta brzo, ipak-mi ćemo možda uvek biti blizu u njihovim prvim godinama, ali ne znači da će vaspitačice i učiteljice uvek biti. A dete je u toj situaciji totalno prepušteno samo sebi, i dok se snađe, pronađe vaspitačicu, počne da pregovara ili počne da beži, može mu se desiti da za tih par momenata dobije solidne batine-jer sve su to defanzivni postupci i one primitvnoj logici agresivaca šalju samo jednu poruku-ja sam slabiji od tebe i zato možeš bez straha da me napadaš. Zbog tog sam rekla da možda nije uvek najbolja taktika sklanjati se.
Zato i pitam za sve moguće nenasilne odbrane, jer iskreno, ili ih deca ne koriste pravilno, ili postoje situacije kad one ne pomažu :(.

: chencha - 26. februar 2011 22:03:34(UTC)
Pulinka, mislim da su tri nenasilna odgovora koja si navela jedina moguca na bilo kom uzrastu. Slazem se sa tobom da je pozitivan feedback kljucan, pa je zato intervencija odraslih jako vazna - ona, bar na tom mladjem uzrastu, uvek daje rezultate, tj, zaustavlja nasilje, dok sklanjanje i "nemoj" ne moraju bas uvek da budu efikasni.
Pod "sklanjanjem od nasilnika" ja podrazumevam bukvalno fizicko odvajanje deteta od drugog deteta koje ga napada, nikako ne podrazumevam nereagovanje na nasilje, s tim sto mislim da bi u takvoj situaciji najadekvatnije reagovanje mog deteta bilo da kaze meni, a ja onda da preduzmem ono sto mogu.

: pulinka - 24. februar 2011 19:59:52(UTC)
Slažem se da su vaspitačice u najboljoj poziciji u svakom pogledu-deca su fizički mala, veoma mlada i još vrlo podložna pozitivnom uticaju-plus što vide roditelje svaki dan (ili bar babe i dede ovde na selu...). I super mi je to kako su sve rešili u vrtiću kod Save.
Ali bojim se da nisu sve vaspitačice tako idealne...
Što se mog školskog agresivca tiče, tu su bile uključene sve neagresivne metode-i saradnja roditelja i nastavnika, i deca naučena da se verbalno brane onako kako je mima80 napisala, i da se sklanjaju i izbegavaju, međutim, ništa nije vredelo jer otac nasilnika jednostavno nije znao kako SEBE da nauči neagresivnosti-za svaki poziv u školu lemao je sina, sin se frustrirao još više itd. -jasno vam je...
To je zatvoren krug, i ja sam ga ZA SEBE prekinula onim jezikom koji je nasilnik razumeo-fizičkom dominacijom. Naravno da je dečko nastavio da maltretira druge-meni je bilo bitno samo da mene preskoči.
Šta hoću da kažem-ljudi prirodno JESU agresivni i prirodno jesu skloni da uspostavljaju međusobnu hijerarhiju, a još ako je neko vaspitavan da je fizičko nasilje OK-ne znam kako njega mogu ubediti sve nenasilne metode ovog sveta....I ne znam koliko je pametno uvek se sklanjati od nasilja. Time nasilnici samo dobijaju sve više i više mesta, a mi se pre ili kasnije nađemo u ćorsokaku sa njima...
Skrenula sam jako sa teme. Daleko od toga da podržavam nasilje, samo nisam ubeđena u stopostotnu delotvornost nenasilja. Tj. nenasilje je pravi izbor ako postoji neki pouzdan feedback, podrška odrasle osobe u blizini, ili da si jaaako rečit i dobar diplomata, ili da trčiš ko Forest Gamp...
Chencha, koje bi bile nenasilne metode odbrane prigodne za ovaj uzrast od 1-3? Zvati roditelje ili vaspitačicu, naravno, ako nisu odmah u blizini. Reći-nemoj me dirati. Otići. Postoji li još nešto? (uopšte još nisam počela da učim dete reakciji na agresivnost, bilo bi dobro da znam što više).

: chencha - 24. februar 2011 10:31:47(UTC)
Naravno da se treba razlicito postavljati u razlicitim situacijama i u razlicitom uzrastu dece, ali je, po meni, bas to i poneta - nauciti dete da postoje razliciti nacini reagovanja, a da pri tom ni jedan od njih ne bude nasilje. Primer Miminih prijatelja je bas dobar, a primer iz Savinog vrtica idealan : deca nisu htela da se druze sa Djoletom jer ih maltretira i Djole je ukapirao da nasiljem ne postize nista sem da ga drugovi izbegavaju. A Sava je veliki- mali covek zato sto je DJoletu dao drugu sansu :)
Znam ja vrlo dobro koliko je tesko saradjivati sa nekim roditeljima i znam koliko su, ponekad, ljudi koji rade sa decom bas zbog toga nemocni. Takvi roditelji, zaista tesko uvidjaju da dete, tj, oni imaju problem, cesto i zbog toga sto se to sto dete radi uopste i ne kosi sa onim cemu ga oni uce. Na osnovu iskustva (10 godina rada sa tinejdzerima i njihovim roditeljima) - neprijatnost (na zalost ne zbog detetovog postupka i njihovog nemara, nego zbog toga sto su cesto pozivani na razgovore, pogotovo ako i drugi roditelji znaju za to) moze donekle da motivise te roditelje da pokusaju nesto da promene. Mislim da su, u odnosu na kasnije uzraste, vaspitacice u vrticima jos u najboljoj poziciji - one bar imaju svakodnevni kontakt sa roditeljima (moraju da dovedu dete i dodju po njega, zar ne?).


: MilicaCale - 24. februar 2011 9:19:34(UTC)
pulinka, cula i ostale reci :).
Imali smo mi slucaj maltretiranja u jaslicama, prosle godine: Djole je maltretirao celu grupu. Vaspitacice su ih branile, a oni se nisu preterano druzili sa Djoletom (i nisu navukli trajne traume). Ali se sava prilicno cesto zalio na Djoleta.
U medjuvremenu je Djole malo stariji i smirio se, sad se deca igraju sa njim. Kad sad pitamo Savu kako mu se zovu drugari, na spisku je uvek i Djole. (ni jedno dete nije moralo da bude naucene da se pobije sa njim u medjuvremenu)

: pulinka - 23. februar 2011 23:33:05(UTC)
Chencha, i ja mislim da u teoriji vršnjačko nasilništvo treba da se rešava među roditeljima i vaspitačima, ali u praksi je često slučaj da jedna od karika zakaže-obično roditelj nasilnika. Kod nas je nasilje društveno prihvaćeni vid rešavanja sukoba i roditelji malih nasilnika su čak ponosni na svoje dete što se tako dobro "snalazi u društvu", ni izdaleka im nije neprijatno kada im se predoči da im je dete nasilnik. A i što bi, kad su i oni takvi, a sebi su oni dobri.
A ponekad ni vaspitač/nastavnik ne zna da se snađe ili ga nije naročito briga. Ili su mu ruke potpuno vezane ako roditelji nasilnika odbijaju saradnju.
Tu sve ostaje prepušteno žrtvama da se snalaze na način koji im se čini naadekvatniji.
Milice, nemoj me hvatati baš za svaku reč :). Moje iskustvo je iz škole, ali nemojte mi reći da stvarno niste čule ni za jedan slučaj maltretiranja u vrtiću? Ja jesam, i nemam pojma kako bih to rešila da je u pitanju moje dete, a roditelji nasilnika ne reaguju.
Slažem se da dete od 7-8 i dete od dve godine sasvim različito shvataju pravila, ali čini mi se da je teško povući neku jasnu granicu i reći -e sad je dete dovoljno staro da razume taj izuzetak kad treba a a kad ne treba uzvratiti udarac. I da, ja sam bila dete koje je stvarno volelo doslednost u vaspitanju i bilo mi je prilično čudno zašto sad odjednom smem da udaram, a do sad nisam smela-mislim, razumela sam ja to na racionalnom nivou, ali sam počela polako da sumnjam u ispravnost i ostalih dotadašnjih pravila.

: mima80 - 23. februar 2011 21:47:51(UTC)
Jako je tesko napraviti pravu strategiju u ovom slucaju. Mi smo sada stariji, on se super slaze sa decom i odlicno se uklapa u kolektiv, ali kod njega i dalje ne postoji ni trunka agresije prema deci, on cak ni ne konta kad ga neko napadne. Kad ga neko dete npr. gurne on umre od smeha misleci da se ovaj igra sa njim icon_rolleyes , do sada ni jednom nije udario ni jedno dete, ali se ni mi nismo puno susretali sa nekom agresivnom decom. U principu reagujemo od slucaja do slucaja. Kad procenim da je situacija bezazlena, da je u pitanju neko otimanje oko igracke pustim i ne mesam se. Ukoliko primetim da je neko dete posebno agresivno, tu nemam nikakav problem da to dete izgrdim. Mislim da nije dobro biti ni na jednoj ni na drugoj strani, ni uciti ih da svaki put vrati a ni govoriti im da trebaju u svakoj situaciji da izbegavaju sukob.
Jedna moja drugarica mi je letos ispricala kako su imali problem sa njihovim decakom koji nije ni najmanje agresivan, jednom prilikom je videla dve devojcice koje su deca valjda njihovih kucnih prijatelja, kako ovog maltretiraju, bodu ga nekim stapovima, a on sve vreme stoji i ne zna kako da odreaguje. I onda su oni smisljali kako da ga uce, bezveze je da ga uce da udara devojcice, bezveze je i da mu kazu da se sklanja. Onda mu je ona rekla da ukoliko se ovakva situacija ponovi devojcicu uhvati za ruku, pogleda je u oci i jasno kaze - Nemoj to da radis. Mislim da je u datoj situaciji ovo najadekvatnija reakcija - ne udarati nekog, a ni ne dozvoiliti da njih neko maltretira. Ali naravno postoji hiljadu i jedna situacija koja zahteva neki drugi savet

: Hopeful - 23. februar 2011 21:23:34(UTC)
chencha slazem se sa tobom, pogotovo sto sama najbolje znas sta je potrebno tvom detetu u tom momentu. Ja sam u tom momentu prosto morala tako jer on nije hteo da se bori samo zato sto je bio naucen da ne sme da se udaraju druga deca i da se otimaju igracke vec da se dele, negde sam tu zapostavila i nedovoljno naglasila da ipak mora i on da se izbori za sebe, tako da sam morala da ga stavim u poziciju da umesto sto se sav crveni od placa i trci kod mame ipak sme i da zadrzi to sto je hteo i da niko ne sme da ga maltretira. Ali to je nesto sta ne treba da bude vaspitni metod vec nesto sta sam ja morala u tom momentu da uradim jer je situacija vec bila prilicno teska po njega.
Inace mislim da ne treba decu uciti revansizmu, ne treba ljude uciti osvetoljubivosti, i slazem se sa tobom, svaka cast ako to kod tvog deteta zaista lepo uspeva. Sada uspeva i nama i on zna da se ne treba tuci sa decom ali da ne sme ni njega niko da bije, i sada zeli da se igra i lepo se izbori za sebe a i vise ga niko ni ne napada, nekako deca osete gde mogu.

: chencha - 23. februar 2011 18:12:01(UTC)
Hopeful, i ja se sa tobom slazem da je jako bitno nauciti dete da nam prica o svemu, pogotovo ako ima neki problem. Ali ja nekako mislim da ce ono imati vise poverenja u mene i pre ce od mene traziti pomoc u slucaju da ga neko maltretira, ako vidi da se ja, zajedno sa njim, bavim tim problemom, ako vidi da za svaki problem tog tipa mozemo da nadjemo i neko konstruktivno resenje, nego ako mu jednostavno kazem "idi ti sad da vratis tom detetu istom merom".


: MilicaCale - 23. februar 2011 15:42:22(UTC)
pulinka, to je bilo u skoli.
Detetu u skoli mozes da objasnis sta to znaci, uzvratiti istom merom, samo ako nisi prvi poceo. Ako to kazes svojoj ceri, tesko da ce da razume i verovatno ce da udara stalno. Za sad su jos uvek mali za ovakve finese.

: Hopeful - 23. februar 2011 14:40:27(UTC)
Chencha, ja se slazem sa tobom ali isto kazem kao i pulinka da ne znas dok se ne suocis sa time. Tacno je deca agresivci treba da razgovaraju sa svojim roditeljima, ali da je njihove roditelje briga za svoju decu ona ne bi ni bila agresivci! To su uglavnom deca koje roditelji samo cuskaju kod koga stignu a kad su kuci ukljuce im crtani, deca koja ne osecaju ljubav roditelja ili pak imaju taj model da ih roditelji biju pa i oni biju svoje vrsnjake. U svakom slucaju deca bez dovoljno ljubavi i razumevanja i meni je i njih veoma zao, ali ne mogu da dozvolim da mi neko maltretira dete zato sto sam ga ucila da sve daje drugima i da lepo trazi i onda se nadje u skroz drugoj situaciji. Sad lepo zna da nema prava da uzme od nekoga ako mu taj neko ne da kad lepo trazi ali da nema prava ni njemu neko da otme ako u tom momentu ne zeli da da, i i te kako zna da se brani bez da udara drugu decu. Doduse ne znam kako ce sve to izgledati u vrticu ali se nadam da ce vec biti dovoljno veliki da mi sve sto ga muci isprica, i sad vec prica.
Rad na ociglednom primeru je uvek najbolji a videces kako ces ako, daleko bilo, tvoje dete pocne da se plasi da ide negde jer ga neko maltretira a njegov roditelj ni ne gleda ili ga mlati. Sta ces onda da kazes, ako ne ides vise na to mesto kakvu je dete poruku dobilo? Jako teske odluke kako se postaviti. Ali je po meni najbitnije da dete u svakom slucaju jaca samopouzdanje pa na datom primeru videti kako!

: chencha - 23. februar 2011 10:48:53(UTC)
Pulinka, ja mislim da situacije vrsnjackog nasilnistva (na zalost sve vise ih je, izgleda, i u vrticima) iskljucivo treba da se resavaju kroz razgovor dece ucesnika, njihovih roditelja i vaspitaca/ucitelja/nastavnika. Na taj nacin i dete "zrtva" dobija poruku da je zasticeno, da je neko zapazio i pokusava da resi njegov problem, a dete "nasilnik" poruku da je njegovo ponasanje neprihvatljivo. Na zalost, deca nasilnici "ne padaju sa krusaka", neko (citaj:roditelji) ih je vaspitavao i usmeravao (svesno ili nesvesno) u tom smeru, ali moguce je da bi se javnim bavljenjem ovim problemima vaspitno delovalo i na roditelje, ako nista drugo - bar bi im bilo neprijatno pa bi ih to potstaklo da malo preispitaju svoje vaspitne stilove i poruke. Msilim je kod nas jako tesko iskoreniti i vrsnjacko nasilje i nasilje u porodici, jednim delom i zbog toga sto se ovakvi problemi zataskavaju, resavaju polutajno, a indirektni ucesnici cute, sklanjaju se i "gledaju svoja posla"
U svakom slucaju, ja se ne bih usudila da dete savetujem da uzvrati istom merom, ako nista drugo - veliko je pitanje da li ce svaki nasilnik da odreaguje kao onaj kome si ti uzvratila, nekima ce to biti povod i podstrek za jace i cesce maltretiranje deteta.

: pulinka - 22. februar 2011 19:37:15(UTC)
Chencha, mislim da je tvoj stav skroz OK za izolovane incidente. Ali nisam sigurna kako se rešavaju situacije kad nasilno dete stalno maltretira tvoje, a ti ne možeš baš da ga udaljiš-znači-vrtić, škola i sl.
Moji su mene vaspitali kao što ti vaspitavaš svoje dete i baš mi je bio šok kada se u školi lokalni agresivac okomio na mene. I znaš kad je prestao-čim sam poslušala novi mamin savet-"dušo, sledeći put dobro naciljaj i vrati što jače možeš!"
U svetlu svega toga, nemam pojma čemu da učim dete. Na sreću, dosad smo se slabo sretali sa agresivcima, tj. obično njihove mame to odmah sankcionišu. Mislim da su veći okršaji tek pred nama.

: chencha - 22. februar 2011 11:35:23(UTC)
Ja moje dete uopste i ne ucim da se brani jer smatram da stav "ko tebe prvi - ti njega drugi" vodi ne sticanju i izgradnji osecaja sigurnosti (kao sto neko gore napisa), vec suprotno - razvijanju nepoverenja u drugu decu i ljude generalno. Dete ce tako nauciti da su sva druga deca potencijalni neprijatelji koji samo cekaju da ga napadnu, a ono onda mora da uzvrati. Takodje, vracanje udarca drugom detetu je pocetak tuce, pa onda, u stvari, dete ucite da zapocne tucu. Dok na uzrastu male dece ovaj problem moze roditeljima i da ne deluje kao problem, u nekom kasnijem uzrastu on postaje mnogo ozbiljniji - deca ojacaju, njihove tuce nisu ni malo bezazlene. Meni ne bi bila uteha to sto je moje dete samo uzvratilo udarac, tj. nije "prvi poceo", ako je on na bilo koji nacin povredjen, meni je njegov fizicki integritet na prvom mestu, mnogo mi je vazniji od ponosa ili koji god da je razlog zbog koga roditelji uce decu da vracaju istom merom.

U koliko je moje dete u drustvu nasilnika koji ce ga udariti bez ikakvog razloga i povoda - ja ga sklanjam i smatram da to treba da usvoji kao model ponasanja u slicnim situacijama. Sa takvim agresivcima nema razgovora i dogovora, pa moije dete nema sta da trazi u takvom drustvu. Doduse, ja smatram da je ovakve dece jako malo ( mi smo se do sada samo jednom nasli u takvoj situaciji), pa izbegavaje kao resenje nije problem. Iskreno, ni kasnije kada bude tinejdzer ili vec odrastao covek, ne bih volela da ima ikakve kontakte sa takvim ljudima.
U situacijama u kojima neko dete udari moje, ukoliko njegov roditelj odmah ne odreaguje onda to ucinim ja - sprecavam dalje udarce i sa jedne i sa druge strane. Obicno se pre tog udarca nesto desilo, neko je nekome uzeo igracku, nije dao da prodje, pobedio ga u necemu... (na pitanje "ko je prvi poceo?" obicno niej lako, a po meni ni bitno, odgovoriti) i ja onda sa mojim detetom (ili nekad sa oba ucesnika) razgovaram o tome, objasnim mu tako da on razume, kazem mu kako je moglo drugacije itd. Iako je mali, ja vidim da vec dosta toga razume i prihvata.

: Hopeful - 21. februar 2011 22:19:59(UTC)
i da, imam dosta drugarica koje zbog posla i njihovih i muzeva veoma malo vremena provode sa decom, ali ipak to vreme provedu veoma kvalitetno i bave se njima, a to je sasvim dovoljno za sigurnost i pracenje deteta, kad vec ne moze vise, sigurna sam.

: Hopeful - 21. februar 2011 22:18:49(UTC)
i da, imam dosta drugarica koje zbog posla i njihovih i muzeva veoma malo vremena provode sa decom, ali ipak to vreme provedu veoma kvalitetno i bave se njima, a to je sasvim dovoljno za sigurnost i pracenje deteta, kad vec ne moze vise, sigurna sam.

: Hopeful - 21. februar 2011 21:15:32(UTC)
Grofice svaka ti cast! I ja sam Simona ucila da lepo trazi igracku da deli sa decom da ne sme da udari drugo dete zaljubljen i onda kad je neki skup vise dece i kad krene otimanje on se povuce, a vecina dece, pogotovo oni koje cuvaju svi samo ne roditelji (jer im je lakse da ih cusni negde nego da se njima bave) su veoma agresivna vec u ovom uzrastu batina . Odemo u parkic a moje dete kaze drugom detetu molim te daj mi stapic... puno puta ga je neko udario i jedno vreme nije hteo da ide u parkic zbog toga :( .
E onda sam okrenula drugi list i lepo mu rekla kad te neko udari udari i ti njega, nemoj nikad da udaras decu prvi, nije lepo da bijemo decu, ali ako te neko udari, pa sam mu navodila konkretne primere ti mu vrati, i ne sme da ti otme igracku ako ne das a ne smes ni ti ako on tebi neda. I to stalno ponavljam na konkretnom primetu, onda je dosao kumic koji ga je iako je dobro dete ali je stariji i stalno terorisao, i oteo nesto Simonu, i ja mu kazem uzmi mu sad ti, i on mu otme, ovaj mali mu zgazi nogu nekim auticem a ja kazem idi sad pa ga zgazi, i on ustane i zgazi ga, i smiri se. Sledeci susret, obradovali su se jedno drugom i prelepo su se igrali, shvatio je da ne treba da ga se boji a ovaj da ne moze da ga maltretira. Zao mi je sto to ispada da ga ucim revansizmu ali to je bio jedini nacin.
I uvek mu ponavljam ne sme niko da te dira mama je tu, ti se brani ali i mama je tu gleda, ili tata zavisi skim ide. Najbitnije da oseca sigurnost roditelja!
Sad mi se dete igra lepo, sam ulazi u igre i ume da cuva svoje ali i dalje pita lepo kad trazi tudje.
Bitno je baviti se decom za sve u zivotu! I nije tacno sta mnogi misle sad je mali nije bitno, sad je esencija onog coveka kakav ce biti i sad se gradi licnost, posle je uglavnom kasno ispravljati greske. Zato slusajmo svoju decu i pomozimo im svakog sekunda i bavimo se njima. zaljubljen
I jos nesto, mi svako vece pred spavanje pricamo sta je radio tog dana i kazem mu da mi isprica ako ga nesto muci ako ga neko dira ili ako je zbog necega ponosan i srecan... i vec se desilo da mi isprica nesto sta ga tisti a sto je neko neobazrivo izgovorio pored deteta a on to obradjivao u svojoj glavici, i zato vec sad treba da ih ucimo da nam sve kazu i povere se jer mi smo veliki i razumecemo kakav god da je problem. I verujte to nam vec mnogo znaci

: MilicaCale - 30. decembar 2010 19:52:43(UTC)
pa da. Ako sam pri ruci, grdim ja. Ako nisam, onda drugi roditelj. Nikad mi nije bio problem, ako nisam pri ruci, da neko drugi opomene savu ili ga spreci da nekog udari. Isto radim i ja, ako drugi roditelj nije pri ruci.
naravno, ubila bi da mi neko dete udari. To je ne, nikako, niti bi ja udarila drugo.

: мирка - 30. decembar 2010 19:40:14(UTC)
Са Јаном фрка испадне само када јој неко узима или неда играчку, мада је и то све ређе што је старија....Стално причамо како не треба да се отима око играчака са својим другарицама и то сад већ даје резултате.
Раније, када се потуку, ја увек реагујем и није ми никад био проблем да изгрдим како своје тако и туђе дете. Тачније, грдим их заједно anene
Немамо много нападну децу у околини, па и нисмо морали да учимо "како се одбранити". Видећемо ако икада пође у вртић....

: MilicaCale - 29. decembar 2010 22:45:34(UTC)
Iz iskustva druzenja sa drugom decom: nema nista od druzenja ako se deca stalno tuku. Jedno dete se povlaci i ne zeli da dodje sledeci put.
Sava je dete koje je uceno da ne sme da udara drugu decu. To uopste ne znaci da ne zna da se otima i bori za sebe, pa i udara. Prisustvovala sam dogadjajima u vrticu, prepricavani su mi. Znaci, kad je ugrozen, ume da vrati. (a ucili smo ga da to ne radi). BItno mi je da nema ideje da stalno udara drugu decu, zato sto se deca sa kojima se druzimo ne bi druzila sa nama, da ih stalno maltretira.
Kad je sa tatom, ume da trazi pomoc od njega, ali zato kad je sam, resava svoje probleme.

Moja procedura je sledeci: kad dete proba da udari savu, ja sacekam da roditelj reaguje. Ako ne reaguje, odreagujem ja: upozorim ili uhvatim za ruku. To mi je bolja opcija, nego da posle crvenim kad ga Sava izudara (ume da bude prilicno jak kad se iznervira a u vrticu je vec imao posla sa decom jacom i vecom od sebe).

: Mikac - 29. decembar 2010 15:42:37(UTC)
Koliko ima prica da deca ne znaju da se brane toliko ima i onih u kojima druga deca napadaju, za normalne roditelje su obe reakcije potencijalni problem
Peca hoce da udari, ne jako, ali kada mu nesto nije po volji, on poseze za tim, a hoce i da ujede, e to se vec desava i od srece a i od besa, Ja naravno sve to kritikujem i sankcinisem, ne ide jos u vrtic, znaci nije imao priliku da tamo nauci sve te stvari, jednostavno, nesto je pokupio, nesto n je on takav kakav je( izgleda na mene posto sam ja volila da delim pravdu kada sam bila mala), tata mu je bio miran ko bubica.
Sta da vam kazem, nesto od toga je u prorodi deteta , nesto oni snime, nauce, budu u raznim duelima. Svakako ne treba uciti da se tuce i da bude agresivan, ali zivot je cudo, i cudo je kako ta deca kad odrastu potpuno izgube to oblicije.
I deca koja ne znaju ili ne umeju da se brane, nisu smotana ili nesnalazljiva, nemojte misliti da ce uvek biti tako, sve se nauci. A po meni je pametnije ostati po strani, deluje izuzetno ruzno da ja grdim necije dete, ne daj boze da ga odgurnem ili tako nesto. Nama se desilo da je jedan poznanik odgurnuo Pecu kada je prisao njihovom detetu, misleci da ce ovaj da ga ujede. Verujte mi, zavrtelo mi se u stomaku. Pa oni su mali, deca su, sve ce doci na svoje, bice tuca, bice nesuglasica ma koliko mi zbog toga brinuli, ali to je deo odrastanja ...i treba pricati pricati pricati, uci ce sve to u glavu, verovali ili ne
Moji roditelji se nikada nisu mesali u moje stvari i nestasluke, cak i kada mi je komsija bacio ciglu na glavu i potekla krv, oni nisu rekli ni rec. Jednostavno takvo je vreme bilo, sada i roditelji previse burno reaguju za neke stvari, a za neke ne. U igraonici za obicno decije odgurivanje oni hoce odmah da se tuku medjusono, mislim kuda ide ovaj svet, malo tolerancije sa obe strane nije na odmet

: Grofica - 28. decembar 2010 12:26:36(UTC)
Malo je stara tema ali moram se i ja umesati i podeliti svoje iskustvo sa vama. Ja sam mog sina Kostu ucila da se ne bije, ne otima igracke da lepo pita itd... nikad nisam podrzavala nasilje i sputavala ga u tom pogledu maksimalno, cak sam ga i ucila kad me udari ja kao pocnem da placem, jer sam zelela lepo vaspitano dete jer sam mislil da to rade i drugi roditelji... naime on sad ima 4,5 godine ide u vrtic od god i po, on dan danas ne zna da se brani, istina niko ga ne maltretira od drugara jer je veselo dete i svi ga vole i rado se drue s njim ali imali smo problem s jednim malim u vrticu koji je sve terorisao, vaspitacice stalno imaju problema s njim i one ne smeju da reaguju osim recima (to je njihovo opravdanje) bla bla u svakom slucaju moje dete je jedno vreme sanjalo kako ga taj milos tuce to su bile nocne more, tada sam mu govorila da se brani, da ga udari s cime dohvati, da se udruzi sa drugarima pa nek skoce svi na njega odjednom ali nema vajde... njemu sad i mala deca dodju i otmu igracku on se na buni okrene se i uzme nesto drugo, odlicno ne ulazi u konflikte ali opet boli kad vidis da dodje dete od 2 godine i otme igracku detetu od 4!!!! u svakom slucaju sad imam cerkicu od god i po i sad je i ona pocela u vrtic, nju sad ucim da se bije da ne da da joj otimaju igracke cak sam se i s kostom dogovorila da je isto to uci, on je tu igru prihvatio jer zna da ga ona nikad ne bi povredila namerno (njih dvoje imaju tako poseban i divan odnos bas zato sto je on od starta bio nezan s njom i uvek je cuvao i ispunjavao joj zelje, oni se naprosto obozavaju u cemu sam neizmerno zadovoljna).... da skratim pricu, posle svih momenata s kostom, iskreno vise bih volela sutra da me bude sramota tih 5 minuta dok mi vaspitacacica govori kako mi cerkica terorise ostalu decu, nego da placem po svu noc sto dete ne zna da mi se brani i sto je terorisano od strane drugih!!! mozda malo bezobrazno s moje strane ali sta cu, dosta mi je vise tih prica znate oni su deca, oni to rade iz dragosti!!! nema toga, dete otkako se rodi ono se uci i formira, ima toga da je onakvo kako se rodi ali opet smo mi ti koji ih formiramo i ucimo tome sta je dobro a sta lose!!! I ne prihvatam odgovor znate mi radimo po ceo dan i nemamo vremena da se posvetimo detetu da ga ucimo da se ne bije, mi njega bijemo ali ne pomaze (pa sta mislis kako je i naucio da bije drugu decu , dete mora negde da se istrosi i izbaci svoj bes i frustracije, nagomilanu energiju itd a dete koje je vaspitavano batinama naravno da ce batinama i da se koristi)... sto ste ga ona pravili radjali, nazalost toga dnas ima sve vise zato ih i treba od starta uciti da se bore kroz zivot jer kako odrastaju sve ce im biti teze i teze a mi smo u mogucnosti sve manje i manje da ih stitimo... toliko o tome od jedne besne mame na druge mame a najvise na sebe!!!!

: MikaMaca - 16. april 2010 1:09:19(UTC)
Ja msilim tj imam stav da dete treba nauciti da kada ga neko udaru onda treba da u vrzti i tako uciom i srkija. Za sada iako je mali ne udara drugu decu sem ako ga neko mne udari prvi. Par puta se desilo da ga neko udari ili gurne a on se kao pokunji, e to me nerviraq i kazem mu da se izbori i udari on njega (za devojcice je druga prica, niti ga udaraju nit on njih). Mislim da je to ispravno skroz bar sa moje tacke gledista. Bitno je da on nije nasilan tj ne udara druige a naravno ako ga neko udari neka vrati

: miljacka - 15. april 2010 15:07:04(UTC)
Citat:
srecna mama - 20/11/2009 14:51

Sledeci put kad mali od komsinice udari mog, ja cu komsinicu da tresnem i da kazem od dragosti.


icon_lol nasmija me do suza...

Ma i mi imamo isti problem,moj dječak ima 28 mjeseci i imamo tri drugara,njegovi vršnjaci koji su jako agresivni i ločesti, a moj Džan se želi igrati i igrati...svaki put kada se sastavi sa bilo kojim od njih...moje djete oplače jer nezna da se izbori za sebe i to mi već postaje problem...sreća pa roditeljki te djece znaju reagovati na pravi način...ipak meni žao...moja mrva vazda tužaljiv... neznam ..kako da ga naučimo bar da bježi od nekog ko ga želi udariti,ili mu oteti igračku icon_rolleyes ..njegov tata kaže da će ga on obučiti kad napuni tri godine kako da kopa djeci oči koja ga diraju uzid ...bojim se do tada da će moj bebač modar hodati upomoc

: srecna mama - 4. decembar 2009 11:36:16(UTC)
Mislim da je najbolje resenje neka borilacka vestina kad malo poraste;)Upisacu ga, mislim da je to dobro i za decu koja su stidljiva da se oslobode a, i za one sa viskom energije.

: Jecca - 28. novembar 2009 11:06:44(UTC)
Srecna mamo, nemoj ti sad na osnovu trenutnog desavanja da mislis da ce dete imati neki kompleks kasnije. Uvek tako ide jedni jaci, drugi slabiji. I tvoj sin ce porasti i ojacati i nauciti sam da se izbori za mesto pod suncem. Ja sam uvek prisutna kraj mog deteta kad znam da je kraj nje neko nasilno dete, da uletim ako izbije ozbiljna tuca; cupanje kose, grebanje, udaranje.... Bitno da je tebi dete zdravo i pravo!

: srecna mama - 25. novembar 2009 11:59:26(UTC)
Znam,sve ste u pravu.Ali, to sto se tice distanciranja, to je prakticno ne izvodljivo.Zive u kuci do nas, i kad nas vide da smo napolju, evo ih.Ako vidim da mali nesto pokusava, ja sam odmah u pripravnosti.Milsim da treba napraviti neku normalnu sredinu, ne dopustiti da det svako cuska, jer u vrticu ioma dosta vaspitacica koje ih puste dfa sami resavaju problem.Treba kada poraste ocigledno ga nauciti da ne sme da dozvoli da ga neko cuska, i da varti,da na neki nacin pokaze zube, i onda ce ga drustvo tako prihvatiti.A, uciti ga naravno i da to nije lepo, i da je ruzno, i da niposto ne pocinje prvi.Najgore od svega je to sto mi ne mozemo vaspitavati drugu decu i menjati svet.Ovde ima dece koja u skolu maltertiraju sve zivo, i kada kazes roditeljima, oni komentarisu, ako takav i treba da bude.Milsim, prostakluk.

: Biterlemon - 25. novembar 2009 10:16:40(UTC)
Secna mama, obavezno distanciranjem svog deteta trebas staviti maltene indiskretno drugoj mami da veoma gresi u pogledu vaspitanja svog deteta, jednostavno treba da zna iako je njeno dete krupno jako, da ne moze da bije drugu decu, i da se malo stavi u situaciju da li bi joj bilo lepo da njeno dete neko gura i bije svaki dan. Mi smo imali jedan mali problem sa braticem koji je stariji od Lane samo 2,5 meseca, naime on je imao naviku da se ceo svet vrti oko njega ako nije tako on ce da se zaceni i onda su svi u pripravnosti i onda je bilo uvek kad god on uzme igracu Lani tj. otme a uvek je otimao igrack koju ona uzme, i uvek su komentarisali "Lana ti si dobra, pusti batu da ne place, on je los" to je donekle moglo da prolazi jedno vreme medjutim dosadilo nam je da budemo dobrice i ona je jednostavno prestala da deli igracke, sad je postala u neku ruku bas sebicna, a moram priznati da sam ja tu pogresila, posle druge otete igracke trebala sam da reagujem, ali mi je bilo zao da place, medjutim, greska je roditelja koji uopste nisu reagovali boze samo da se dete ne zaceni, pa ajde kad je bio mali ali posle kad je porastao....jednom prilikom smo doneli biciklicu kod bake i naravno on je uvek gurao, jer on to voli, onda je ostavio biciklu i Lana je naravno pritrcala da gura svoju biciklu, naravno odmah je poceo da se dernja da ona ne moze svoju biciklu jednom u mesec dana da pipne jer toboze on ce da se zaceni onda sam ja kad smo krenuli pokupila biciklicu, pa ako vec prisvaja sve stvari pa donesite mu njegovu pa nek se igra....
Tako da jednostavno ne moze covek da se ne umesa, jer vecina danasnjih mama ne opominje svoju decu pod izgovoraom "da ne place", pa i druga deca placu, mora da zna da ne sme da uzima i otima tudje, bije... obavezno pricamo kazemo sta nije dobro, kad primetim nekad je zaustavim i objasnim, cesto i sama popusta ne reaguje ali kad joj stvarno po nekoliko puta otmu igracku ona vise ne moze da izdrzi, jer ustvari voli da se igra, a vecinu dece to nervira, jer ne zele i ne umeju da se igraju igrackama, jednostavno ih to ne zanima.....

: mima80 - 23. novembar 2009 14:58:04(UTC)
Procitajte ovo, jedan malo vedriji pogled na celu pricu icon_wink http://blog.b92.net/text...aku%20menja%2C%20ali.../

: rozga - 23. novembar 2009 14:49:44(UTC)
Srecna mama, ja bih dete malo sklonila od tog nasilnog deteta, cisto da ga malo zaboravi. A normalno je da majka odreaguje u takvim situacijama i da opomene svoje dete. E sad, posto nismo svi isti, ako majka ne odreaguje, normalno je da cemo mi da odreagujemo ako nam je dete na bilo koji nacin ugrozeno. Ne slazem se da ce deca to sama da srede, ne mogu bas sve da srede sami. Jos uvek su mali. Ali treba im pricati i pricati i pricati sta i kako. Oni upijaju kao sundjeri. Naucice sta i kako, prvo iz prica a kasnije kad malo porastu, znace kako da odreaguju i da li ce to biti tako sto ce se skloniti ili gurnuti to drugo dete koje ih na neki nacin ugrozava. Nismo svi isti i ne reagujemo svi na isti nacin.
I ja sam sto puta pricala sa mm, da cemo da ucimo Marka da ne bude agresivan, ali necu da moje dete dodje u situaciju da ispasta zbog nekog drugog a da ne ume da odreguje. U svemu treba pronaci pravu meru. A roditelji smo, celog zivota cemo uciti.

: srecna mama - 23. novembar 2009 14:48:24(UTC)
Mislim da cu tako ubuduce postupati, sto se igracaka tice, neda da mu se otima.Drugima nece da otima, jednom je pokusao, pa sma mu lepo objasnila da ne sme da otima igracku, i od tada vise nije.Drugima daje igracke i bas mi ej drago zbog toga, druzeljubiv je jako.Ali ovo za udaranje, sto kaze mama Milica cale, jedino da sacekam da poraste, a Bogami moram da se umesam, toliko ga je pre neki dan gurnuo i palo je dete, sva sreca dpocekao se na ruke, da je onako pao na glavu, razbio bi je.

: mima80 - 23. novembar 2009 14:23:26(UTC)
Opet se vracam na ovu temu, bojim se da je moj post delovao preostro, ne znam ni sama sta bih ti rekla, od situacije do situacije. U situaciji gde ga drugo dete udara, gura itd. sigurno da bih odreagovala i tom detetu skrenula paznju bez obzira da li su mu tu roditelji. U nekoj benignijoj bih gledala da pokusa da se sam odbrani, ne znam ni sama. Verujem da vecina njih vremenom nauci da se koliko-toliko izbori za sebe. I takodje sam protivnik nasilja, i svesna sam da bi svet bio mnogo lepse mesto kad bi svi razmisljali kao vi, i ja, ali ne bih volela da ga ostavim nepripremljenog za sve te lose situacije koje ce mu se desavati onda kad ja nisam prisutna. Treba naci neku sredinu, uciti ih da je u redu da se izbore za sebe i da ne trebaju da dozvole da ih drugi maltretiraju, ali ne ni to da se tuku za svaku sitnicu. za sada se trudim da mu u situaciji gde mu neko otme ili ne da svoju igracku odvucem paznju na nesto drugo sto mi retko uspeva icon_rolleyes , posmatram, strepim, nekad se umesam, mada nismo do sada imali situaciju sa nekom bas agresivnom decom

: MilicaCale - 23. novembar 2009 14:22:04(UTC)
srecna mama, mislim da su nam deca premala da bi sad mogli necemu konkretnom da ga naucimo. Nema sanse da shvati ozbiljan razgovor. Ja bi dete branila od nasilnika, ili sklanjala, pa kad primetim da moze da se razgovara sa nim, pocela bi da ga ucim. Nemoj za sad da brines, sacekaj malo, da jos malo porastu, mozda se i malo promeni, ili ces tad moci lakse da mu pomognes.
Naravno, ne mislim da mama treba da se mesa, cak ni kod oduzimanja igracaka, ali je pravi trenutak da se umesa kad dodje do tuce.

: srecna mama - 23. novembar 2009 13:52:03(UTC)
Procitala sam sta je napislaa anita75, i posto ste strucnjak, ja razumem da dete treba poustiti da se bori samo. ali konkretno ovde se radi o detetu od 17 meseci.Moj je deckic kao sto sam vec rekla miran, povucen, takvi smo i mi, roditelji.Mali od komsinice je harambasa, pridje i udari ga, i onda on krene ka meni, vice mama, i trazi da ga uzmem jer mu nije jasno sta on to radi?Mislim ja razumem da se dete od 5 godina moze odbraniti, njega drugar klepi, on ce njega itd.Ali, koliko je to pametno?Ovo je 21 vek, ljudi ne treba da se tuku, mislim, tuce ce uvek biti, ali to nije nacin.No, da se vartim tome da je moj deckic mali, ima 17 meseci, i on ne zna da vrati, a i ja ga tako ne ucim,kako da ga pustim da se sam bori, on nece da vrati, niti zna, da ih pustim, ovaj bi ga ulemao ako panta pitu.Uopste ne smatram da je njihovo dete super ako lema sve zivo, vise volim kada dete se lepo igra,ali dobro Boze moj , to su deca, ne razumeju.Ono sto mi se ne svidja je da moje dete kada ga ovaj udari dojde k meni, bezi od njega i sto je najgore zapamti, i kada ga vidi bezi od njega.Zato kazem, kaako da postupam, necu da moje dete bezi, ne moze citav zivot da bezi, mora da se suocava, ali kako ga nauciti?Da vrati ne zna, mali je, niti eje dobro,da bezi ne valja.Kako?

: rozga - 23. novembar 2009 13:50:12(UTC)

Citat:
MilicaCale - 20/11/2009 13:54 Ja svoje dete ucim da nije lepo da bude nasilno. Stalno. Nema veze koliko je mali. Kad ga maltretira drugo dete, prvo pogledam u mamu. Ako mama ne reaguje, reagujem ja i na isti nacin kritikujem i savetujem drugo dete. Ako nema efekata, sklonim svoje dete. Nek se ljuti ko koliko hoce. Najlakse je vaditi se na to da su mali i da treba sami da se brane. Super, u prevodu, mrzi me, nek se snadju. Gmrrrr, bas me ovo ljuti.

 

Potpisujem! Ne mogu ja svoje dete da ucim da bude dobro i sve i da dodje neko drugo da ga gura i udara i da ja ne odreagujem. Marko ce onda shvatiti da je to ok. Kad neko dete dodje i hoce da mu uzme igracku ja mu kazem:Daj sine da bata/seka pogleda pa ce ti vratiti. Ako ne da, ne da, skrenemo paznju na nesto drugo. Ako on hoce neciju igracku, pitamo, ne vucemo se i guramo...I mene nervira to kad se kaze"Sami ce to da rese". Pa ne mogu bas sve sami dok su tako mali, ne znaju da mogu da se povrede.


: rozga - 23. novembar 2009 13:49:19(UTC)

Citat:
MilicaCale - 20/11/2009 13:54 Ja svoje dete ucim da nije lepo da bude nasilno. Stalno. Nema veze koliko je mali. Kad ga maltretira drugo dete, prvo pogledam u mamu. Ako mama ne reaguje, reagujem ja i na isti nacin kritikujem i savetujem drugo dete. Ako nema efekata, sklonim svoje dete. Nek se ljuti ko koliko hoce. Najlakse je vaditi se na to da su mali i da treba sami da se brane. Super, u prevodu, mrzi me, nek se snadju. Gmrrrr, bas me ovo ljuti.

 

Potpisujem! Ne mogu ja svoje dete da ucim da bude dobro i sve i da dodje neko drugo da ga gura i udara i da ja ne odreagujem. Marko ce onda shvatiti da je to ok. Kad neko dete dodje i hoce da mu uzme igracku ja mu kazem:Daj sine da bata/seka pogleda pa ce ti vratiti. Ako ne da, ne da, skrenemo paznju na nesto drugo. Ako on hoce neciju igracku, pitamo, ne vucemo se i guramo...I mene nervira to kad se kaze"Sami ce to da rese". Pa ne mogu bas sve sami dok su tako mali, ne znaju da mogu da se povrede.


: Dorothy - 23. novembar 2009 13:48:16(UTC)
Hajde i ja da pokusam nesto da napisem na ovu temu i to prvenstveno iz licnog iskustva.
Kada je Dora bila mala, pa i sada nikada ali nikada se nisam mesala u decije igre, svadje, otimanja igracaka sve dok nema fizicke sile tj. tuce, tada se umesam jer to ne dozvoljavam ni svojoj ni tudjoj deci (ako njihovi roditelji ne reaguju, reagujem ja). Uvek sam je ucila da sama resava svoje probleme, pogotovo medju vrsnjacima, i ona je to prihvatila i resavala na neki svoj nacin (nosila je manje igracaka, da bi mogla da ih sacuva da joj ne otmu ono sto ona ne da, na primer). I danas u skoli ona uglavnom, nema nikakvih problema u odnosu sa decom. A ni ona nije nesto jako napadno, ili preterano slobodno, upadljivo dete, vise je pozadinski igrac.
Sada kada je Mima mala, sve to ponasanje druge dece mi mnogo vise smeta, ne znam zasto, ali pokusavam da primenim istu taktiku i ne uspeva uvek. Mima je potpuno suprotnog karaktera od Dore, ona je pricljiva, upadljiva, jako komunikativna, ona je ta koja prva prilazi deci, ali sa nekim svojim opet jako pozitivnim stavom, osmehom, pricom i to prolazi za sada kod svih. Ona organizuje stvari i to onako kako njoj odgovara, namece se, ali i deli svoje igracke, dosta istrpi (navikla na "maltret" od Dore i njenih velikih drugara), i ona tako resava svoje "probleme".
Uglavnom, da ne duzim, ocigledno je da i ovo jako zavisi od samog deteta, tj. njegovog karaktera kao sto je neko gore i napisao. Agresiju i fizicku silu ne treba dozvoliti pa ako ne reaguju roditelji agresivnog deteta reagujte vi (i ja sama), jer neko mora!

: Jecca - 23. novembar 2009 13:03:14(UTC)
Ja sam primetila da mame jako grese cak i one koje opominju decu da ne biju drugu decu, time sto vicu na njih ili ih udaraju. Mala mog devera je bas harambasa, sve bije i tuce ,ali oni njoj ne pokazu da to nije lepo i da treba da mazi , kao sto smo mi radili sa nasom devojcicom, ona udarac a mi njoj "ne tako Nina, mazi pomazi" i ona je prihvatila takvu "borbu". Ako ti na dete reagujes dranjem i udaranjem zato sto je pocupalo neko drugo dete, nista se ne postize. Danas je i moja Nina smoto koji uglavnom place na otimanje igracaka, iako hoce da deli, samo treba lepo zamoliti za igracku. A deca ko deca, samo pridju i otmu.
E sad sam i ja u istoj dilemi kako da nauci da vrati kad je neko gurne, udari . I da li je uopste uciti tome.

: anita75love - 22. novembar 2009 0:07:26(UTC)
Elem, na tu temu moj komentar za sve mame koje imaju ovaj problem:
1. deca se rađaju sa odr.karakterom-ovo vam kažem što iz struke (temperament je nasledan) što iz prakse. Npr.ja sam bila povučeno dete a moje dete je ekstremno ekstrovertno.
2. nikakvo učenje sa vaše strane tu ne pomaže-kao što ni mene moja majka nije mogla da nauči da budem "slobodna" ni pričanjem, ni časovima "borilačkih veština" nećete ni vi svoju decu. Jedini način je da samo dete shvati da tako ne može kroz život i to samo nauči a to će naučiti JEDINO AKO GA PUSTITE DA SE SAMO IZBORI ZA SEBE-ma kako vam to okrutno zvučalo. I što ga pre pustite pre će naučiti. Što ga duže budete štitili duže će biti povučeno, zgodno za tuđa "maltretiranja isl". Logično-vi ga štitite i time rešavate njegov "socijalni" problem-ono ne mora da promeni sebe a upravo je to suština! Inače će kroz život ići spuštene glave onoliko dugo koliko to bude vaša zasluga!
Ja sam to naučila tek u srednjoj školi-okrenula novi list (tek tad sam i mogla jer ako u nekoj sredini imate odr."imidž" nećete ga se lako ratosiljati. Najbolje je da krenete "iz početka" u nekoj drugoj sredini. Sad bogami itekako znam da"ujedam", nisam nimalo slatka i fina i radim posao gde se traže baš takve osobine.
Međutim dugo sam to učila jer mi nije urođeno, i dan danas se grozim kad moram da se tako ponašam ali mi to dobro ide......šta hoću da kažem: da me je majka pre pustila i manje štitila, pre bih naučila i imala manje problema-ovako morala sam kao već skoro odrasla osoba. Ne radite to svojoj deci!
3. Shodno ovome nikavo "umirivanje" nemirne dece grdnjama, objašnjavanjem ne pomaže....ovo sam videla po mome detetu koje je toliko različito od mene da je gotovo neverovatno da sam mu ja majka! Ona takođe moraju socijalne veštine da nauče u socijalnom kontraktu! Uvek se nađe neko "jači" a ako ste vi u pitanju najbolje je detetu objasniti "primerom"-ne rečima jer takvoj deci reči malo znače! Znači ako moj sin hoće pošto poto neku igračku i dernja se i bacaka po podu malo pomaže "sine to nije lepo bla,bla...." mogu tako pola sata dok se on ne umori od plakanja a ja od priče postanem očajna, besna, ljuta itd.... ali ništa on nije shvatio-samo se umorio.....pa će opet kad se odmori (a dete mi je pametno pa ne zaboravlja ništa i nikad!) . Nego kad krene u "bunt" ja lepo sklonim igračku, pustim ga da se izbaca, izdernja, izlupa itd....i tako jedno 100 puta (kao što rekoh dete mi ima fenomenalnu memoriju) i tako "nauči" praksom da to neće dobiti ma šta radio! I nema problema-roditelji ovakve dece ovo uglavnom znaju (ako ne znaju onda se dernjaju, tuku svoju decu ali to samo još manje pomaže i tako upravo stvaraju nasilnike jer takvo dete ako ne može da izbaci tu ogromnu energiju iz sebe kod kuće ono će u školi, na ulici-tamo gde sme! A takva deca nisu nevaspitana-ona su jednostavno takva (ma kako ih vaspitavali ona će ostati takva), imaju ogromnu energiju koju ako vi represirate postaće rušilačka-morate je usmeriti ali "vatru" morate da znate čime da usmeravate inače nema efekta!
Nadam se da ste shvatili-jer ono prvo uglavnom ne znaju roditelji povučene dece!
Nadam se da sam vam pomogla isve najbolje sa vašim anđelčićima. Pokušajte!

: secer - 20. novembar 2009 20:06:03(UTC)
lillyblue, pa trebalobi da se ponosis sa svojim detetom sto je takvo!pa to je divno, on je jedno civilizovano dete, jer ipak je ovo 21. vek, ljudi se bore svojim delima i recima, a ne pistoljima i batinama...jeste da u srbiji jos uvek vlada divljastvo ali valjda cemo se i mi civilizovati....ucis ga pravim vrednostima, a biti neagresivan je jako bitno.
zaboravih da vam kazem sta nam se desilo kad smo poslednji put bili u bgdu, pre mesec dana...mi u igraonici na rodjendanu gde su deca oko 3 godine, znaci starija od luke.....
odjednom jedan mali prilazi luki, obara ga na pod i pocinje da ga davi, toliko da je ovaj jedva dosao ksebi dok sam ja prisla da ga razdvojim...usrala sam se ko niko....jer ipak je to bilo davljenje....vidi to njegov otac i prilazi kad i ja i kao "jaoj pa to nije lepo sto radis", ali totalno smireno, kao da ga je pitao "da li hoces sladoled?",,,ja gledam u mog luku sav prebledeo nije mu jasno sta se desilo i poceo da place, i tu poludim i izderem se i na malog i na tatu "jel ste vi normalni, ako se vi davite po kuci , onda bar vase dete naucite da to ne radi drugoj deci, a ti mali huliganu budem li te videla da mu pridjes zalepicu te za zid".....otac ostao u cudu, a ja se posle pokajala za svoju recenicu, jer nije dete krivo sto davi drugu decu, ali nisam imala izbora...kad sam pricala posle pedijatru ona kaze koliko je to opasno za njih jer ne daj boze njima malo fali da se nesto lose desi prilikom davljenja...
ne znam sta da kazem, mozda ce i luka postati toliko agresivan kad malo poraste, ali bogami iako sam ja protiv batina, za takve stvari bi dobio po dupetu.....

: srecna mama - 20. novembar 2009 20:04:52(UTC)
Moj deckic neda da mu se otme igracka, ali ostane u cudu kada ga ovaj mali iz komsiluka malo udari po obrazu, nije to nista strasno, ali necu da mi dete stvori kompleks od njega, a Bogami desavalo se jedanput i da ga je gurnuo i da je pao,l e sad, moj ne zna to da uradi njemu i ne treba da zna, ali govorium i za ubuduce, necu u vrticu i u skoli da ga deca udaraju, a on nista.To me zanima,niko ga u skoli nece braniti, a i ne mogu stalno ja da idem i da ucim ljude kako deca treba da im se ponasaju.Pricala mi ej jedna zena da mi mame cija deca ne isu u skolu uopste nismo svesne sta se sve desava, sacekuse, otimanja, tuca, uzas.

: srecna mama - 20. novembar 2009 19:48:13(UTC)
Moj deckic neda da mu se otme igracka, ali ostane u cudu kada ga ovaj mali iz komsiluka malo udari po obrazu, nije to nista strasno, ali necu da mi dete stvori kompleks od njega, a Bogami desavalo se jedanput i da ga je gurnuo i da je pao,l e sad, moj ne zna to da uradi njemu i ne treba da zna, ali govorium i za ubuduce, necu u vrticu i u skoli da ga deca udaraju, a on nista.To me zanima,niko ga u skoli nece braniti, a i ne mogu stalno ja da idem i da ucim ljude kako deca treba da im se ponasaju.Pricala mi ej jedna zena da mi mame cija deca ne isu u skolu uopste nismo svesne sta se sve desava, sacekuse, otimanja, tuca, uzas.

: mima80 - 20. novembar 2009 18:05:27(UTC)
Citam vase price i osecam olaksanje :) I Gavrilo nije ni najmanje agresivan, plus osetljiv, ako slucajno neko dete place ili vice on odmah udari u plac, imam utisak da bi ga deca u vrticu pojela :? Ja se bas plasim tog vrsnjackog maltretiranja, narocito kad krene u skolu, mm mi je pricao kakvi su sve likovi kod njega u osnovnoj maltretirali decu da sam se smrzla. Pre par godina sam upoznala decka koji je bio zrtva konstantnog maltretiranja od strane huligana u skoli i mogu vam reci da ga je to obelezilo za ceo zivot. Decko je godinama trenirao, sada ima preko 100kg i otprilike mu je zivotna misija bila da se svim tim likovima osveti. Na kraju mu ih je bilo zao zato sto su svi ti tadasnji mangupi neki teski propaliteti, alkosi, narkomani itd. Njegov primer je bas dramatican, a maltretirali su ga zato sto je bio slabasan, ziveo je samo sa majkom koja ga je ucila da ne bude agresivan itd. Vremena su sve gora po tom pitanju, ne znam za vas ali ja planiram da ga itekako ucim da vrati i da se ne plasi takvih napasnika. I naravno, za koju godinu da ga upisem na neke borilacke vestine icon_wink
Mogle bi da organizujemo neko druzenje nase fine dece icon_lol

: Iva&Lule - 20. novembar 2009 17:40:40(UTC)
Ne znam sta da kazem,nisam pametna, ali dopada mi se kako Prex sve to lepo objasnila.
Pre nekoliko meseci Luka se u pesku igrao sa decom kada je jedan deckic uleteo jednog malog udario,Luku gurnuo i poceo svasta bezobrasno da ia prica on je tad imao oko 4 godine,a Luka 2.5 i druga dva decaka oko 2....Moj muz je tu odreagovao i bas ga iskritikovao sto se tako ponasa i da ne sme da tuce drugu decu,nicim ga nisu izazvali i da su oni za njega mali ako ocekuje da mu ono uzvrate...Sta da kazem, Luka dve nedelje nije hteo da idemo u taj park.Kako krenemo u setnju i stignemo do raskrsnice,cim se uputim desno da idemo u park on pocne da place,da koci noge,nece da koraca i vice:necuu deca bijuu:( Njega je to sokiralo jer on nije navikao da se neko tako ponasa ,nije ni cudo sto je posle plakao i nije hteo da ide u taj veliki park...Ja se secam u osnovnoj skoli imala sam druga Stevu i do 5 razreda stalno su ga druga deca tukla...On je bio tako dobar,vaspitan samo spusti glavu i cuti dok ga druga deca provociraju,udaraju..Iskreno ne bih volela da moje dete bude takvo i da ga drugi gaze...

: lillyblue - 20. novembar 2009 17:20:16(UTC)
E i mene muci isti problem. naime, Vuk je mali diktator u kuci i sve nas terorise, ali stvari se potpuno izopace kad je u drustvu dece.
X puta se desilo da mu neko dete uzme igracku, a da se on uopste ne buni. Ostane da gleda tako u cudu za njim dok ovaj pobedonosno juri po parku. ali to nisu uvek starija deca. Bilo je o onih par meseci mladjih.
Drugi problem je sto se tako strecne i uplasi i odmah pocne da place cim neko dete malo povisi glas ili zaplace. Odmah se pentra meni uz noge.
Inace je jako mio i nezan , i samo bi mazio drugu decu i stalno im daje svoje igracke.
evi danas kupujem ja njemu neke igracke, plasticne zivotinjice, i nosimo ih u kesi , i on je celim putem pricao kako ce te igracke da pokloni nekoj Kici, drugarici koju je upoznao pre par meseci i ponekad se igra sa njom. I ja mu govorim da sam to njemu kupila, da su njegove, ali da moze da pokaze i drugoj deci, ali ne, on je zapeo da to damo Kicisok
Ja sam stvarno prilicno uplasena za njegovo ponasanje, i ne zelim da za par godina dodje u situaciju da ga druga deca maltretiraju i ponizavaju, a da on stoji u cosku snuzden.
ja ga ucim najbolje sto znam, ali stvarno hne znam gde gresim.
Nadam se da ce se stanje popraviti kad malo jos poraste ili kad krene u vrtic.

: MilicaCale - 20. novembar 2009 17:19:47(UTC)
da, kod nekih mama malo pokaznih vezbi nije na odmet. Treba pokazati tvom detetu na primeru kako da se odbrani :)
Zezam, jednostavno, izbegavajte druzenje sa takvim ljudima.

: srecna mama - 20. novembar 2009 16:51:08(UTC)
Sledeci put kad mali od komsinice udari mog, ja cu komsinicu da tresnem i da kazem od dragosti.

: MilicaCale - 20. novembar 2009 15:54:59(UTC)
Ja svoje dete ucim da nije lepo da bude nasilno. Stalno. Nema veze koliko je mali.
Kad ga maltretira drugo dete, prvo pogledam u mamu. Ako mama ne reaguje, reagujem ja i na isti nacin kritikujem i savetujem drugo dete. Ako nema efekata, sklonim svoje dete. Nek se ljuti ko koliko hoce.
Najlakse je vaditi se na to da su mali i da treba sami da se brane. Super, u prevodu, mrzi me, nek se snadju. Gmrrrr, bas me ovo ljuti.

: LediIv - 20. novembar 2009 10:16:08(UTC)
srecna mama, kako ga nauciti? dovedi ga na kurs kod lene i ivana doomed . sala.... icon_lol


potpisujem prex, a tako se i ja ponasam. ne treba skakati za svaku sitnicu (makar nam nekad bilo zao da gledamo nasu decu u "nebranom grozdju", ali ja se uvek setim jedne svoje drugarice iz osnovne, cija je mama uvek dolazila da resava njene probleme icon_rolleyes ), ali ne treba ni dozvoliti da agresivna deca namecu nasoj svoj model ponasanja, i da im niko ne kaze nista za to. ja uopste nemam problem s tim da izgrdim tu decu ako se njihovi roditelji prave blesavi, bas zato da bi lena ili ivan culi sta mislim o tome.
a to sto su "mali pa ne znaju" - pa nikad nece ni nauciti ako im se ne skrece paznja. da se ne lazemo, moja deca nisu bas "naivna" srbenda , narocito lena, i umeju da odreaguju agresivno (lena naucila u vrticu da ujeda, a ivan je od lene svasta naucio jos pre vrtica), ali uvek mora da im se skrene paznja da to nije lepo, blablablbabla... pa ce jednog dana valjda to i prihvatiti.

: zvjezdica - 20. novembar 2009 10:14:16(UTC)
POtpuno se slazem sa prex.ja imam slican problem a to je da se ona ne zna ili nezeli branit al bas nikako.to mi je u pocetku bilo drago jer naravno da nevolim agresivnu djecu al sad vidim da to njoj steti.u svojoj oklini cesto srece curicu koja je 3 mjesca starija od nje.ta curica je nevjerovatno skrta i agresivna.kad Ajla uzme neku igracku ona iste minute Ajlu gurne ili udari.i to zna bit bas jako da Ajla par put oplace u kratkom periodu.to se desi i ako Ajla ima nesto svoju u rukama ova curica joj otme.Ajla samo ostane po strani i nikad nije ni pokusala da joj vrati.primjetila sam u zadnje vrijeme da je se boji.posto sam skontala da se ona nezna branit biloo mi je cudno kako jos nikad nije dosla iz vrtica sa nekim modricama ili ogrebotinama pa sam pitala vaspitacicu jel tamo agresivna.one kazu da uopste nije i da je jako drustvena i da zna da se igra i djeli igracke.kad god je ta curica udari ja kazem obadvjema da to nije lijepo i da se to nesmije.milion put sam pozelila reci joj da joj vrati,da se bori za sebe ali nikad nisam mogla jer znam da to nije rjesenje.sretna sam sto imam ovakvo djete al stvarno mi je nekad zao kako se nezna branit

: Prex - 20. novembar 2009 9:59:48(UTC)
Potpuno se slažem sa Šećer, ne mogu da razumem majke koje vide i puštaju svoju decu da budu agresivna prema drugoj deci i ne opomenu ih nikada. Iskreno ja ne umem da oćutim takve stvari i smatram i da ne treba oćutati. Pa kad ona nije svesna nekih stvari ja jesam, i neću da oćutim. Mislim ok je da deca nauče sama da se brane, ali to što neko dete namerno udari moje dete da bi mu otelo igračku, ili jednostavno zato što mu je tako došlo, iz čista mira, pa izvinite ali to i nije odbrana već napad.
Već sam u nekoj temi opisala jednu situaciju ali hajde da ponovim pošto sad ne mogu da se setim koja je to bila tema; ukratko, mi u Meku sedimo, Tara se igra u onoj njihovoj igraonici, i jedan klinac, mladji od nje ali onako krupan, pridje i iz sve snage je gurne i udari je. Ona onako potpuno iznenadjena, ne razume zašto jer ničim to nije izazvala, pogleda u nas, i instiktivna reakcija mog muža je bila da ona treba da mu vrati, ali onda se i on trgao i rekao kako to nije u redu, a ja joj pridjem i kažem da to nije lepo što je taj dečko gurnuo ali da ona ne treba da bude kao on i da ne treba da mu vraća istom merom, i okrenem se i mrtva hladna kažem tom klincu da ne sme da gura i udara drugu decu jer to nije lepo, već da se zajedno tu igraju. Mama tog klinca koja je do tog trenutka potpuno mrtva hladna sve to gledala, je odjednom ustala i bilo joj je neprijatno, i onda je tek odreagovala i kazala svom sinu da ne gura drugu decu itd. itd.
Poenta je da ja mislim da ne treba "pustiti" baš u svim situacijama decu da se sama izbore sa agresivnim ponašanjem drugih, jer onda oni mogu da nauče da je agresivno ponašanje ok - čim ih niko od starijih ne opominje, i mogu da pomisle da je to prihvatljivo i poželjno ponašanje. S druge strane, ne treba ni preterivati, pa ako neka interakcija izmedju dece (čak iako je pomalo agresivna) bude ipak u nekim granicama normale, treba pustiti i dete da se samo izbori sa tim, ali treba mu uvek posle toga ukazivati na to šta je bilo u redu a šta nije (ponavljati i opet ponavljati, čini nam se nekad da je uzaludno ali nije, deca sve upijaju). Ne treba ih ni previše držati pod staklenim zvonom jer će na žalost uvek u životu sretati "drugačije" vaspitanu decu i ljude, i treba da znaju kako da se izbore i sa takvim situacijama. Ali jedna stvar je pustiti dete da nauči da se izbori samo, a druga stvar je potpuno prepustiti dete samo sebi što može izazvati ili da postane plašljivo i povučeno, ili da i samo prihvati agresivnost kao poželjan vid ponašanja.
Naša uloga kao njihovih vaspitača je veoma velika, bez obzira na sam karakter deteta koji inicijalno diktira njihove reakcije u takvim situacijama.

: secer - 20. novembar 2009 2:16:16(UTC)
ma i ja mislim da se deca bore sami za sebe.....luka isto tako otima igracke, ali jos uvek ne udara nikoga, niti bih volela da se to desava...ali sto kaze biterlemon, ko zna sta ce sve nauciti i videti u vrticu...

: Biterlemon - 19. novembar 2009 23:11:10(UTC)
To sto ti komsinica rekla nikad nisam mogla da se pomirim s tim, mada smo imali mi drugaciji problem kad je Tijana bila mala, imali smo mladju komsinicu koja nije imala tri predstave i stipala je i ujedala uzasno... e kad bi Tijani dosadilo i udarila je onda bi se osula rafalna paljba na Tijanu kako je ona mala i to nije lepo a da pritom devojcicu ni jednog momenta ne opomenu da radi nesto sto ne treba pod izgovorom "Ona je mala i ne zna..." E onda sam ja okrenula drugi list, posto sam videla da oni jednostavno nijedno drugo dete ne smatraju da je dete pa smo jednostavno prestali da idemo i ona je uvidela da gresi ali kasno... devojcicu zamalo nisu izbacili zbog ujedanja iz vrtica...
Lana je isto bilo dete koje cak nije ni znalo sta da uradi kad je udare ali.... onda smo krenuli u vrtic, i u nasoj grupici su veoma agresivna deca... tako da je ona dolazila svaki dan iz vrtica sa pricom o jednoj istoj grupi dece koja je biju.... a ona tamo najmladja.... i onda je naucila da bije, pa je bila sve redom po kuci.... i sada smo razvili takav odbrambeni sistem da cim nam neko otme igracku dobije preko nosa.. 8) i to ne mozemo da iskorenimo, kad ne idemo u vrtic to malo doteramo u red ali cim krenemo eto maminog harambase, ali to radimo samo kad nam deca otimaju igracke.... icon_wink
Iskreno zao mi je sto je od jednog onakog finog deteta eto sad mali harambasa, ali to je cena opstanka u vrticu :) , jednostavno krece da bije iz straha....

: nacafaca - 19. novembar 2009 22:57:17(UTC)
Opusti se i moj acko je takav bio u tom uzrastu nije znao da se brani da mi je cak jedna "drugarica" rekla da joj je zao mog acka kao veci je od svih a ne zna da se brani i palce kada mu neko nesto uzme ali sada sa 2 godine je situacija drugacija ako mu neko uzme nesto vise ne place a bogme zna i da udari drugo dete i da gurne a ja ga to nikada nisam ucila ali naucio je od te dece koja su njega gurala,ujedala i udarala!

: secer - 19. novembar 2009 22:53:20(UTC)
xaxaxa...dobro imaju oni te fore iz milosti da se grle i slicno ali ne i da se guraju...a to da uzima flasicu od nas neko, pa ja bih poludela...a za bolesti, ja uvek pitam pre nego nam dolazi neko od dece jer su bolesni:))....jer moj luka jos ne ide u vrtic a ova deca druga sva idu i samo nam donose neke viruse...a mame boli uvo naravno...
i treba da kazes "nemoj da ga udaras i slicno"...zapravo to bi njegova mama trebalo da kaze ali ako ona nece, kazi ti...sta te briga....zasto bi neko tvoje dete udarao, a i tako ces svoje dete nauciti kako bi trebalo da odreaguje u takvoj situaciji!

: srecna mama - 19. novembar 2009 22:44:56(UTC)
Ok, Luka je malo stariji, mada, ja Bogami pocinjem, necu da mi dete nabije kompleks, i pred njima cu da kazem, ne ne smes i tome slicno, nek se ljuti ko god hoce.Imala sam problema, mali od komsinice uzme njegovu flasicu i pije vodu i naravno cesto se razboljevao od njega, e pa jbg.Onda sam rekla toj komsinici nemoj molim te vise da ga dovodis bolesnog, ni ti kod mene , ni ja kod tebe.Moram nekim metodama pribeci, pred njima cu reci da ne sme da ga gura, sto ej najgore oni to komentarisu to je od dragosti, gurnuo ga, ma hteo je da ga zagrli, ma vaziiiiiiiiiiiiiii.

: secer - 19. novembar 2009 22:34:34(UTC)
ma ta mama nije normalna, iskreno....valjda bi ona trebala da nauci svoje dete da ne bude agresivno i da nauci da se ponasa, a ne ti tvoje da ucis da bude isto agresivno kao i njeno i da se brani.....malo je nemoguce objasniti detetu sa 17 meseci kako da odgovori, a da ga ucis da i ono izmlati tog malog kako bi se odbranio je tek uzas....ja vise ludim od tih mama koje ne reaguju na svojju agresivnu decu, ali iskreno da ti kazem pocela sam ja da govorim toj deci "ne!!!" ili "ne smes da ga udaras, to nije lepo" i slicno...znam da to nije dobro, i da se tim mamama to ne svidja, ali isto tako se meni ne svidja sto luku udaraju druga deca....jer mi ga vaspitavamo da ne bude agresivan i kad ga neko udari da se samo skloni i uzme nesto drugo da se igra....mada luka jako dobro zna da pokaze zube u nekim situacijama, takav mu je karakter, ali opet....
ne znam sta da ti kazem, jednostavno pokazi i ti zube, jer kako drugacije:)..mada je i to greska...jer ne bih volela da se mesam u decije "poslove",ali kad su tako mali sta raditi drugo......???!!!!

: srecna mama - 19. novembar 2009 22:18:53(UTC)

Pozzzzz mame i tate,

 

Moj bebac ima 17 meseci, i veoma je mirno dete, uvek je bio takav, nikada nije trazio na ruke, nije puno plakao, sve u svemu, mirna beba :-* zaljubljen zaljubljen Medjutim, primetila sam da se uplasi i namrsti , ponekad i zaplace i bude jako tuzan kada mu druga deca pridju, otmu igracku, i imamo jedno dete u komsiluku koje je mesec i po dana starije i pridje mu i iz cistog mira udari.Rekla sma mami tog malog da mora da mu govori, no, no da ne sme to da radi i tome sl.aLI ona kaze da je  to sve za decu i da moram da ucim kakao da se odbrani.Mislim, kako da naucim dete od 17 meseci da se brani icon_eek icon_eek icon_eek icon_eek icon_eek Kada vidim neko dete da hoce da mu otme igracku ja mu kazem nemoj da mu otimas, nedam, i nedam naravno da ga neko stipne, gurne i tome sl.Mirnog je karaktera i ne bih volela da sutra u drustvu ne zna da se odbrani, da stvori komplex i tome sl.Sta da radim?


Powered by YAF | YAF © 2003-2011, Yet Another Forum.NET
Stranica je nastala za 0.474 sekundi.
AKTUELNO: nike air max 2014
Pitanja i Odgovori