Obaveštenja

Icon
Error

: pulinka - 13. novembar 2010 18:16:32(UTC)
Zek4pek4, i ja tebi želim sve najbolje :).
Nakice, virtualni poljupci su spas za gadljive :).

: nakica - 13. novembar 2010 13:59:13(UTC)
Njamiii, gde se seti Monka?! :)

: njamiii - 12. novembar 2010 13:25:58(UTC)
Citat:
nakica - 12/11/2010 10:55

Bravo za ucesnike ove male rasprave! Poljubac za sve i nadam se da se ne gadite :)


hahahahhaha posto znam da je od srca potisnucu Monka u sebi :>

: nakica - 12. novembar 2010 12:55:20(UTC)
Bravo za ucesnike ove male rasprave! Poljubac za sve i nadam se da se ne gadite :)

: njamiii - 12. novembar 2010 12:26:26(UTC)
Citat:
zek4pek4 - 12/11/2010 08:39

Ne zelim da raspravljam,nije ovo mesto za to.
Ovde smo da se lepo druzimo i to je to.
:-*


respekt

: zek4pek4 - 12. novembar 2010 10:39:22(UTC)
Ne zelim da raspravljam,nije ovo mesto za to.
Ovde smo da se lepo druzimo i to je to.
:-*

: zek4pek4 - 12. novembar 2010 10:38:09(UTC)
Ma ok.
Slazem se.

: zek4pek4 - 12. novembar 2010 10:36:04(UTC)
PUlinka,ne zelim vise da komentarisem sa tobom na ovu temu.
Zelim ti sve najbolje.
Moje misljenje je moja stvar i ne zelim nikome da se pravdam.
Da li ce neko i kada i gde i koga da ljubi me stvarno ne interesuje.A ja ne celivam ikone svakog dana,vec se lepo svake nedelje spremim sa decom i muzem i idem u crkvu,a od ponedeljka do subote rintam,kao i moj muz.Pa tu nedelju mogu da odmorim.

: nakica - 11. novembar 2010 21:15:37(UTC)
haha....ma, znam da nije, al' 'ajde... :)

: njamiii - 11. novembar 2010 20:15:19(UTC)
Citat:
pulinka - 11/11/2010 14:57
ima ljudi koji ne vole ni ljude da poljube

8) :>

Ma, Nakice, jesi li ti sigurna da je to bio lapsus? hmm

: nakica - 11. novembar 2010 20:01:40(UTC)
Ljudi, vera je u srcu i ni u cemu vise...Treba biti tolerantan prema tudjim shvatanjima i misljenjima, jer TAKO se iskazuje vera u hriscanstvu (to vazi i za mene samu, naravno), a sve ostalo su nijanse...Ja i ovde, jos jednom, ponavljam onaj cuveni lapsus Patrijarha Pavla- "Budimo ljudi iako smo Srbi" :)

: pulinka - 11. novembar 2010 16:57:07(UTC)
Zek4pek4, stvarno burno reaguješ-čemu? Ne tražim svađu, niti mislim da treba bilo koja od nas dve da se izvinjava.
Ali da li ja sad treba da pitam tebe da li ti je dan toliko prazan kad ti je zapalo za oko celivanje ikona? Mislim, to nije baš suština ni vere, pa čak, mislim ni običaja, jer običaji su prilično različiti čak od sela do sela, kako koji crkveni poglavar diktira-pisale smo ovde već o tome-kod nas ne sme cveće na sahranu a na drugim mestima nikad čuli za tu zabranu. Osim toga, pogledaj i ljude koji ljube ikone-ne prislone baš svi usta na njih, zar ne-ima ljudi koji ne vole ni ljude da poljube, jednostavno takvi su-pa nećemo sad meriti koliko i da li je ko pravilno cmoknuo ikonu-nekako mi je to stvarno previše revnosno...
A da si prozvala-pa jesi-evo vidi:

„NJamiii,ja svake nedelje ljubim ikone i nijednom se dosad nisam osugala.itd.“

A ove dve izjave su ti skroz kontradiktorne:
„Kada sam u crkvi,ja ne mislim na higijenu u crkvu se ide da se moli Bogu,a ako je nekom gadno da poljubi ikonu,onda stvarno neznam sta trazi i zasto ide u crkvu.“

„Ne kazem da onaj ko ne ljubi ikone ne treba da ide u crkvu,ali nije lepo da se jedan vernik gadi da poljubi ikonu.“

Ja sam bila u više hramova različitih veroispovesti, jer sam htela da ih vidim kao spomenike kulture i tradicije, pa niti mogu poznavati sve običaje niti mi je logično da moram sve da ih poštujem ako nisam te veroispovesti-po meni je obično pristojno ponašanje sasvim dovoljno.
Tužno mi je ako se neko vređa što nisam ispoštovala neki običaj koji se meni lično gadi i mislim da mi ugrožava zdravlje. Jednostavno, ne znam zašto bi vernik morao da poštuje SVE običaje (koji su već tako promenljivi, kao što rekoh) i zašto nešto moramo raditi kao pre hiljadu ili dve godina, zašto vera mora da bude tako okoštala u običajima-pa ne živimo više kao naši preci pre toliko vremena, medicina je napredovala, sad se zna šta izaziva bolesti, zašto bi baš običaji morali ostati u dlaku isti, pogotovo ako su potencijalno opasni?
A pre svega, smeta mi kad je ljudima mera religioznosti nekog to koliko on poštuje običaje.
Tj.smeta mi taj takmičarsko-pokroviteljski ton- "ja se nisam ošugala i meni nije gadno, pa nije lepo da tebi bude gadno, jer onda nisi dobar vernik kao ja."
Eto, to je sve. I ne treba daljih objašnjavanja, samo ćemo se ponavljati.

: njamiii - 11. novembar 2010 14:49:27(UTC)
Citat:
zek4pek4 - 10/11/2010 21:30

NJamiii,ja svake nedelje ljubim ikone i nijednom se dosad nisam osugala.
Nije isto celivati(ljubiti) ikonu i grob.
Ovo sam morala da napisem,jer nije uredu da grobove i ikone svrstavas u jedno.Zna se sta su ikone,a sta je grob.
I grob sam uvek poljubila kada sam se nasla tu i nije mi ni od toga nista falilo.
A sto se tice tog zita,cista glupost i babske izmisljotine.
Moja deca se pricescuju svake nedelje,a pricesce se uzima iz jedne iste kasicice.Kada sam u crkvi,ja ne mislim na higijenu u crkvu se ide da se moli Bogu,a ako je nekom gadno da poljubi ikonu,onda stvarno neznam sta trazi i zasto ide u crkvu.
Izvini,nemam nista protiv tebe kao osobe,samo sam morala da prokomentarisem,jer mi je zao kada procitam da neko ne ljubi ikone,zato sto nije higijenski.Ali dobro,svako ima pravo na svoje miljenje.


Ni ja stvarno nemam nista protiv tebe ako osobe, ali sve sto mogu da kazem za tvoj post je neznam
Sve ostalo sto bih rekla, Nakica je vec u rec na pisala.
Nemam stvarno nista protiv da tvoja deca i ti radite sve sto ti misli da je ok, niti bilo ko drugi, ali isto tako smatram da niko drugi nema prava da ima protiv ili da zamera ako moje dete i ja ne radimo nesto sto ja mislim da nije ok. Ikone i grob mi nisu isto, jer za mene ikone sem kulturnoistorijske i estetske vrednosti nemaju neki preterani znacaj, a grob nekoga ko mi je znacajan vrlo ima sentimentalnu vrednost, a i prema grobu nekoga koga ne poznajem gajim postovanje.
Meni Biblija i crkvene knjige nisu isto, kao sto mi ni Gospod kao institucija nije isto sto i crkva. Dalju debatu na ovu temu mozemo da nastavimo na temi Da li verujete u Boga, cisto da ne bi ovde gnjavili ljude koje to ne zanima.
Ovo pisem samo zato sto sam pomenuta, pa ko velim red je da se oglasim srbenda a ne zato sto zelim da prolongiram raspravu. Naravno, nisam se ni naljutila, niti sam bilo sta uzela za zlo :)

: nakica - 11. novembar 2010 13:25:42(UTC)
dobro, zenice, sve je u redu i nema potrebe uzrujavati se...niko ovde nije mislio nista lose, to je sigurno i svako svoju veru ispoljava na svoj nacin i onako kako oseca, ljubio ikone ili ne...a ja ljubim vas :)

: zek4pek4 - 11. novembar 2010 12:57:49(UTC)
I ja se sada LEPO IZVINAJAVAM SVIMA.
Nisam imala nameru da uvredim ni NIkicu,a ni NJamiii.Izvinite,zaista mi to nije bila namera,samo sam izenela svoje misljenje,a to nisam trebala da uradim,jer su neki krivo protumacili.
Ovo mi je lekcija,da od sada prvo moram tru puta da merim,a jednom da secem.
Podrav i sve najbolje vam zelim.
Pulinka,tebi jos jednom ponavljam da nisam nikog prozvala i sada sam sebi samo upropastila dan bezveze.
Mada dzabe se ja sada ovde bilo kome izvinjavam kada sam shvacena kako nije trebalo.
Bezveze

:(

: zek4pek4 - 11. novembar 2010 12:24:18(UTC)
Pulinka,kao prvo ja nikoga ne prozivam i evo od sada necu ni jednu stvar ovde da komentarisem,jer vi i ovde umete da se svadjate i da napadate nekog.Ja sam lepo napisala svoje miljenje i nisam rekla da su ljudi koji ne ljube ikone losi.
Da li vam je dan toliko prazan da samo jedva cekate nekog da napise nesto sto vam ne odgovara pa da krenete u napad.
Da li sam ja napala ovde nekog?Po cemu ti vidis da sam napala?To sto sam napisala da ja kao vernik ljubim ikone,bez obzira na sve?Jel to napad?
U takvom svetu zivimo da vise ne mogu mirno ni svoje misljenje na forumu da iznesem.
Nisam ni u jednom trenutku bila negativna kao ti u svom postu.

: dialectica - 11. novembar 2010 11:45:50(UTC)
Tako je. "Svako ima pravo na svoje misljenje, ali ne i na svoje cinjenice" :D :D

: pulinka - 11. novembar 2010 11:19:31(UTC)
Svašta je podložno komentaru!
Zek4pek4, ako poštuješ nečije mišljenje, onda zašto uošte komentarišeš takve sitnice kad time totalno skrećeš sa teme? Stvarno, svašta smeta ljudima.
Slažem se potpuno sa svime što je nakica napisala, (naročito sa poglavljem o osuđivanju ljubljenja ikona....), to što će neko poljubiti ikonu ne čini ga većim vernikom kao što ni neljubljenje ikone ne čini nikoga manjim.
Ako je nešto nehigijenski onda je nehigijenski, a ti možeš da VERUJEŠ da nije, ali je bzvz da prozivaš druge ljude zato što se drže činjenica.

: zek4pek4 - 11. novembar 2010 10:32:51(UTC)
Nakice,svako na to gleda drugacije,postujem i tvoje,a i misljenje od NJamiii,ali stojim pri svom.
Ja citam crkvene knjige i dobro znam sta ovde pisem.Svece se pale u crkvu za zdravlje kada palis molis se za zdravlje bliznjih i prijatelja,a kada palis za pokoj duse,molis se za spasenje upokojenih.Nije uredu i nije po nasim obicajama da se pale cigarete na grobovima,da se prosipa rakija,da se iznosi hrana i da se gosti.E to nije po nasim pravilima,a nasi ljudi to praktikuju,a groze se da celivaju ikonu i da umu pricesce.
Ali svako ima svoje misljenje,meni je drago zbog toga,ali kada ja odem u crkvu odstojim celu liturgiju,a ne odem samo da upalim svecu i a odem kuci.
U bibliji se ne pisu pravila crkve,vec je tu opisan zivot Gospoda Isusa Hrista,a druga pravila su zapisana u crkvenim knjigama.Ti ne moras da ljubis ikonu,ali moras da poljubis casu kada pristupas pricescu,a svi znamo kako se uzima pricest.
Nego,necu vise da skrecem sa teme,a ni da raspravljam o veri.Postujem svakog,ali eto to je moje misljenje.
Ne kazem da onaj ko ne ljubi ikone ne treba da ide u crkvu,ali nije lepo da se jedan vernik gadi da poljubi ikonu.

Bez ljutnje,ne mislim nista lose i nemam nista pritiv vas,vec nam se misljenje malo razlikuju. :-*

: nakica - 11. novembar 2010 1:18:39(UTC)
zek4, ja razumem sta zelis da kazes i postujem to...medjutim, slazem se sa Njamiii i mislim isto da je nehigijenski ljubiti ikonu koju je pre mene poljubilo stotine ljudi (ko zna kada ih brisu), a uz to licno smatram da je to samo komad drveta na kome je covek, a ne Bog, naslikao sveca...A u crkvu se ne ide samo zbog ljubljenja ikona...sta vise, u bibliji postoji glava u kojoj se osudjuje ljubljenje ikona, koje je kao i paljenje sveca paganski obicaj...nigde u bibliji neces naci ni jedan jedini stih gde se pominje paljenje sveca! To ne znaci da neko, ako mu to pomaze da se moli, ne treba da ljubi ikone i pali svece, niti da je manji vernik, ali isto tako ne treba da se pitas sta ce neko u crkvi ako mu je gadno da ljubi ikone...

: zek4pek4 - 10. novembar 2010 23:30:58(UTC)
NJamiii,ja svake nedelje ljubim ikone i nijednom se dosad nisam osugala.
Nije isto celivati(ljubiti) ikonu i grob.
Ovo sam morala da napisem,jer nije uredu da grobove i ikone svrstavas u jedno.Zna se sta su ikone,a sta je grob.
I grob sam uvek poljubila kada sam se nasla tu i nije mi ni od toga nista falilo.
A sto se tice tog zita,cista glupost i babske izmisljotine.
Moja deca se pricescuju svake nedelje,a pricesce se uzima iz jedne iste kasicice.Kada sam u crkvi,ja ne mislim na higijenu u crkvu se ide da se moli Bogu,a ako je nekom gadno da poljubi ikonu,onda stvarno neznam sta trazi i zasto ide u crkvu.
Izvini,nemam nista protiv tebe kao osobe,samo sam morala da prokomentarisem,jer mi je zao kada procitam da neko ne ljubi ikone,zato sto nije higijenski.Ali dobro,svako ima pravo na svoje miljenje.

: srecna mama - 23. oktobar 2010 8:54:37(UTC)
Njami,prizor je svakako bio smesan, jer je on trcao kao blesav izmedju grobova, a ja i moja sestra od tetke smo na ocigled svih jurili.Ispalo je da se igramo jurke na sred groblja.

: njamiii - 23. oktobar 2010 0:16:55(UTC)
Pa ne znam, meni prizor nije jeziv vec smesan, verovatno bih se pocepala od smeha da moje dete uradi tako nesto. Naravno, objasnila bih mu da ne treba to da radi prvenstveno iz higijenskih razloga. Mada ni ja ne ljubim grob, kao ni ikone.
A ni ovo za zito mi nije morbidno, nego glupo i takodje nehigijenski :)

: renatas - 22. oktobar 2010 21:49:53(UTC)
kakva morbidnost buljavko


[QUOTE]srecna mama - 21/10/2010 20:03

Kad smo vec kod obicaja, da li ste culi da postoje obicaji da dete koje nece da govori, donesu zito s agroblja, stave detetu na glavu i onda sva deca u komsiluku moraju da dodju da pojedu po kasicicu tog zita sa glave deteta.



: dialectica - 22. oktobar 2010 12:15:59(UTC)
Citat:
srecna mama - 21/10/2010 20:13

Dala si mi ideju da kada poraste moj sincic povedema ga na grob Zorana Djindjica, ali smao kada poraste i kada bude mogao da pojmi ko je on bio i zasto je tu.Naravno to vazi i za mog pokojnog dedu koji je sahranjen na Bezanijskom groblju, ali tako malog ga nebi vodila

 



To i ja svakako planiram. To jeste deo srpske istorije, i odlican povod za politicku diskusiju sa decom.

: srecna mama - 21. oktobar 2010 22:13:25(UTC)

Citat:
njamiii - 25/9/2010 13:32 Uh mozda ce nekome zvucati morbidno, ali ja bas volim groblje, tj. volim da se prosetam posebno novim grobljem. Nemam negativan odnos i ne dozivljavam groblje kao bauk, sta vise, dozivljavam ga pre kao kulturno istorijski spomenik. Ako covek ne ide "poslom" i lagano krene da se seta svasta moze da sazna i nauci. Dosta zanimljivih stvari ima na tom groblju :) Bas smo se pre neki mm, dete i ja bili u restoranu koji je blizu novog groblja i u povratku se lagano prosetali po istom i dete je prilicno uzivalo, jer je bilo lepo vreme, mir, tisina, prostrano za setanje i trckanje. Cak je i njemu bili interesantno da sa nama zagleda i cita. Naravno, nikada dete ne bih vodila na sahranu niti bih ga vodila na groblje u prepodnevnim ili ranim popodnevnim satima kada se obavljaju sahrane, jer nema potrebe da se izlaze stresu izazvanom necijom tugom. Mimo toga, groblje ne dozivljavam kao neko mracno i strasno mesto. Mrak je u ljudima, a ne u kamenu. Tako da, eto, ja moje dete vodim na groblje i ako nikoga tamo nemamo, a da i imamo nekog dragog to bi nam bio samo plus vise da se prosetamo, odnesemo cvece, ispricamo...

 

Dala si mi ideju da kada poraste moj sincic povedema ga na grob Zorana Djindjica, ali smao kada poraste i kada bude mogao da pojmi ko je on bio i zasto je tu.Naravno to vazi i za mog pokojnog dedu koji je sahranjen na Bezanijskom groblju, ali tako malog ga nebi vodila

 


: srecna mama - 21. oktobar 2010 22:03:27(UTC)
Takodje smatram da decu ne treba voditi na groblje, pogotovo ako se misli na decu do 3 godine.Evo sta se desilo mom bratu od tetke koji je imao 4 godien kada ga je tetka odvela na zadusnice, video je nas kako ljubimo dedin grob, i istrgao se iz ruke tetki i ljubio grobove okolo.Iskreno, meni je prizor bio malo jeziv.

Kad smo vec kod obicaja, da li ste culi da postoje obicaji da dete koje nece da govori, donesu zito s agroblja, stave detetu na glavu i onda sva deca u komsiluku moraju da dodju da pojedu po kasicicu tog zita sa glave deteta.



: lilica - 21. oktobar 2010 13:03:36(UTC)
nakica - Ma kakvi, bio je smajli na kraju tog dela posta - nasalila sam se posto jeste otisli sa teme, ali nije da mi je smetalo, bila je sala. ;-)
pulinka - Svakako da ne moraju da mi se svide odgovori, kao sto ni drugima ne mora da se svidi moj odgovor. Prema tome, ja i dalje smatram da dete nema sta da trazi na groblju (iako neko misli da ima, i to obrazlaze, meni ta obrazlozenja jednostavno nisu dovoljno dobra). Naravno da ce svako povesti dete kod nekog svog na grob, a ne kod nepoznatih ljudi, ali ja prosto smatram da ne moraju deca da vide sve ruzno i tuzno u zivotu dok su deca. Nadam se da sam sad bila jasnija ;-)

: nakica - 17. oktobar 2010 0:03:58(UTC)
lilice, razumem da hoces da skrenes paznju da smo otisli sa teme, ali je nekada i toneminovno, da ne bi otvarali novu...pozdrav!

: pulinka - 16. oktobar 2010 23:24:37(UTC)
lilica, a da pročitaš možda od početka temu...Ima već par odgovora šta bi dete moglo da "traži" na groblju. Naravno, niko te nera da ti se ti odgovori dopadnu.

: lilica - 16. oktobar 2010 23:03:47(UTC)
Kakve veze sve ovo napred receno ima sa vodjenjem dece na groblje??? :D
Sto se teme tice, ja imam kontra pitanje: Sta dete ima da trazi na groblju?
Nikada ih ne bih vodila na groblje.

: MilicaCale - 15. oktobar 2010 14:16:10(UTC)
Citat:
dialectica - 14/10/2010 19:51

Znaci, zene organizuju uglavnom sve? Sta muskarci rade? Valjda se napiju :)?


Ne, organizuje najprisebniji, obicno muski (rade sve te spoljne poslove).
Mogla si da steknes takav utisak iz moje price. Mislila sam na sledece: zene obicno spreme pokojnika i spremaju hranu.

: njamiii - 15. oktobar 2010 12:04:59(UTC)
Citat:
dialectica - 14/10/2010 19:51
Znaci, zene organizuju uglavnom sve? Sta muskarci rade? Valjda se napiju :)?


Eh, pa nije ti ovaj komentar bas na mestu.
Kao sto mima rece, kremacija nije u skladu sa nacelima SPC-a, tako da u slucaju kremacije svestenik ne prisustvuje kremaciji i nema opela. Naravno, ko hoce moze da se kremira. Baka moje drugarice je kremirana, ali oni nisu bili religijski orijentisani. Koliko se secam, sahrana se sastoji samo od odaje poste pokojniku koji se nalazi u sanduku u kapeli, zatim sanduk simbolicno nekim menahanizmom kao liftom "propadne", tj. spusti se u neku prostoriju ispod iz koje se utovaruje u kamioncic koji ga prevozi u krematorijum.

Sto se tice polaganja urne na nekom drugom groblju u odnosu na ono gde je telo kremirano, to je moguce, ali je potrebno da to groblje br. 2posalje dopis, tj. zahtev, pa onda sa groblja br.1 salju urnu. Ono ste se ne praktikuje jeste davanje urne na ruke "fizickom licu" tj. clanovima porodice, vec se sve odvija "sluzbenim tokovima". Ovo znam zato sto je mm-ova deda ziveo i umro u Beogradu i na beogradskom groblju je kremiran, ali je zeleo da bude sahranjem u svom rodnom selu. Medjutim, kako je rec o nekom malom selu u blizni Negotina gde loklanu pogrednu sluzbu cini neki seljak koji dodje i iskopa rupu tamo gde on proceni da je ok, beogradskom groblju taj dopis nikada nije stigao, pa su oni posle par meseci zvali svekra i dali mu urnu na ruke, pa je on onda odneo u selo. Ne znam da li oni imaju neki rok koliko cuvaju "nepodignute" urne. Ne secam se bas svih detalja, bilo je to pre par godina, ali mogu da pitam mm-a.

: pulinka - 14. oktobar 2010 23:49:24(UTC)
U Novom Sadu postoji udruženje "Oganj" čiji članovi uplaćuju za života odrređenu sumu, kojom se kasnije plaća njihova kremacija. E, sad, da li su im članovi samo ateisti ili ne, ne znam, ali na Novosadskom groblju postoji krematorijum i određen broj urni. U stvari, kod nas zakon ne dozvoljava iznošenje pepela van prostora groblja-navodno zbog higijenskih razloga-možeš misliti-tako da i to odbija ljude od kremacije. Moja svekrva je želela da bude kremirana, ali zbog tog pravila je odustala-bilo joj je bezveze da joj pepeo bude na Novosadskom groblju kad je ceo život proživela na selu i tu joj je sva rodbina.

Inače, kod nas sahranu organizuje onaj koji je najprisebniji, bez obzira na pol.
Cveće i hrana se mogu naručiti od danas za sutra, a papiri za grobno mesto se sređuju ili preko stare dobre veze ili se ljudi sahranjuju u porodične grobnice, a dozvoljeno je i sahraniti osobu na grobno mesto gde se već nalaze roditelji ili bračni partner,tj. tamo gde je prvobitno predviđeno da leži jedna osoba ili dve, može se sahraniti i treća i četvrta odgore na stari sanduk, ako je u međuvremenu prošlo dovoljno vremena, tipa 20godina. Ova dozvola malo čini mi se zaobilazi zakon, ali to je rešenje za stara i pretrpana groblja, sa ograničenim prostorom. Pošto u selu svi imaju već nekog rođaka sahranjenog, to dosta dobro štedi prostor. Istinski nova i prazna grobna mesta su i retka i skupa.

: mima80 - 14. oktobar 2010 22:50:43(UTC)
Citat:
dialectica - 14/10/2010 19:52

A jos jedno pitanje... da li moze i kremacija? Jel to neko radi?


Jako retko zato sto se SPC protivi, odnosno kremacija nije u skladu sa pravoslavnim obicajima

: nakica - 14. oktobar 2010 22:08:11(UTC)
muskarci uglavnom organizuju sve oko same sahrane i idu u nabavku...

: dialectica - 14. oktobar 2010 21:52:36(UTC)
A jos jedno pitanje... da li moze i kremacija? Jel to neko radi?

: dialectica - 14. oktobar 2010 21:51:48(UTC)
Bas vam hvala na objasnjenja oko obicaja... Ko gleda malo dalje od svog nosa (i stava) moze nesto i da nauci :). Znaci, zene organizuju uglavnom sve? Sta muskarci rade? Valjda se napiju :)?

: MilicaCale - 14. oktobar 2010 19:06:51(UTC)
da, postoje sale za parastose i pored naseg groblja.
da, covek umre uvece, a sahrana sledeceg dana u podne.
Pa, ode se u pogrebno preduzece i uzme oprema, potrebna. Pretpostavljam da groblje ima kancelariju koja radi celog dana (ili bar rano ujutru) i trebalo bi da uvek ima mesta.
Pokojnika kupaju starije zene iz porodice ili okoline, koje imaju iskustva sa time, ili se plati zena (bolnicki centar ima takvu a i dolazi po pozivu). Hranu kuvaju sve raspolozive zene iz porodice ili okoline... Organizuju se brzo, cim se vidi sanduk ispred kuce, svi dodju i donesu svece, a blize zene se ponude i pomognu. Cudo, ali se sve uspesno organizuje za tako kratko vreme.
naravno, ko umre u bolnici, moze da ostane u bolnickoj kapeli, pa da se odatle vozi na groblje.

: dialectica - 14. oktobar 2010 10:26:27(UTC)
Citat:
njamiii - 13/10/2010 19:26

Pa, uglavnom su pogrebna preduzeca ta koja kontaktiraju porodicu (a ne obrnuto) cim se procuje da je neko umro, a procuje se tako sto su u dilu sa nekim iz medicinske ustanove, pa imaju informaciju iz "prve ruke". Imas mogucnost da angazujes njih da oni odrade sve sto se organizacije sahrane i paporologije tice, a mozes i sama. E sad kako je njima to posao, oni imaju vec razradjene kontakte, pa sve to i mnogo brze zavrse, a mogu i da ti srede grobno mesto tamo gde grobnog mesta zvanicno u tom trenutku nema. Ima ljudi koji vec za zivota imaju zakupljena grobna mesta, tu su i porodicne grobnice itd. U Beogradu je parcela na groblju postala nesto slicno hartiji od vrednosti ;) Mm i ja se zezamo da bi najunosnoji biznis bio kada imali parce zemlje na kojem b napravili privatno groblje i kada bi to naravno zakonom bilo dozvoljeno.


Pa, kad moze Predsednik da se sahrani u dvoristu, mogu i drugi :> :> :>

: njamiii - 13. oktobar 2010 21:26:28(UTC)
Pa, uglavnom su pogrebna preduzeca ta koja kontaktiraju porodicu (a ne obrnuto) cim se procuje da je neko umro, a procuje se tako sto su u dilu sa nekim iz medicinske ustanove, pa imaju informaciju iz "prve ruke". Imas mogucnost da angazujes njih da oni odrade sve sto se organizacije sahrane i paporologije tice, a mozes i sama. E sad kako je njima to posao, oni imaju vec razradjene kontakte, pa sve to i mnogo brze zavrse, a mogu i da ti srede grobno mesto tamo gde grobnog mesta zvanicno u tom trenutku nema. Ima ljudi koji vec za zivota imaju zakupljena grobna mesta, tu su i porodicne grobnice itd. U Beogradu je parcela na groblju postala nesto slicno hartiji od vrednosti ;) Mm i ja se zezamo da bi najunosnoji biznis bio kada imali parce zemlje na kojem b napravili privatno groblje i kada bi to naravno zakonom bilo dozvoljeno.

: dialectica - 13. oktobar 2010 20:40:59(UTC)
Da Njamii, i meni su groblja bas zanimljiva! :)

Hvala vam sto ste ispricali kako sahrane izgledaju u razliticim krajevima i u CG. Na protestantskoj sahrani, ljudi isto plakaju (naravno) ali nema urlanja ili tome slicno, i traje kratko. Bliska rodbina isto moze da vidi i da ljubi pojkonika ako zeli, ali odmah posle smrti i ne na samoj sahrani koja je po mom iskustvo oko pet dana posle smrti. Kako moze sve tako brzo da se organizuje? Kada je moja baba umrla, dosao je covek iz firme za sahrane da porodica izabere sanduk, hrana na sahrani, cvece itd. Mesto na groblju je vec bilo placeno i organizovano unapred. A u Srbiji? Odakle sve to tako brzo, narocito ako je taj koji umre mlad? Kako se obezbedi mesto na groblju toliko brzo?

: njamiii - 13. oktobar 2010 18:43:50(UTC)
Kako su dobro setili za taj lokala :) Inace, mislim da su obicaji u Vojvodini "zivlji" jer je diverzifikacija stanovnistva veca nego sto je to slucaj u Centralnoj Srbiji, pa je samim tim i podreba za odrzanjem i ocuvanjem integriteta lokalne zajednice kojoj se pripada izrazenija. Naravno, vremenom tu nuzno dolazi i do "mutacije", tj. da se obicaji mesaju, prilagodjavaju, kopiraju itd.
Meni recimo nikada nije bio jasan obicaj da ne sme da se pali tv, slusa muzika... Ok mi je kada nekome to realno ne prija u datom trenutku, ali da to kao obicaj mora da se ispostuje do kraja to mi je skroz cudan koncept.
To sa tablama za umrlice je obicaj i u Crnoj Gori, bar na primorju.
I posle neko kaze da su groblja bezveze :D Pa na Novom groblju ima spomenika koji su stari preko sto godina. To je u najmanju ruku istorija. A tek dizajn po periodima, stil pisanja, sam koncept poruka koje ljudi biraju za svoje najblize od kraja 19v. pa na ovamo...

: pulinka - 13. oktobar 2010 17:32:04(UTC)
Uh, hvala Nakice, znala sam da mora biti nešto komplikovanije :)

: nakica - 13. oktobar 2010 17:18:36(UTC)
Milica je cupricanka :)

: pulinka - 13. oktobar 2010 16:28:18(UTC)
Izvinjavam se Ćuprijki :) (kaže se "Ćuprijka", nisam pogrešila? ).
Mislim da je ta zabrana cveća potekla od Vladike Bačkog Irineja, ili već koju titulu trenutno ima gospodin, ne pratim i ne poznajem te stvari dovoljno, ali znam da su mu ideje vrlo ružne za moj ukus....
Ovde u selu postoji lokal koji se iznajmljuje isključivo za daće, a meni je na putu do kuće, pa hoćeš-nećeš, vidim kad prolazim da služe i torte i kolače.
Znači da je Ćuprija prilično moderna, ovde su običaji otvaranja vrata još živi, pokrivanje ogledala tu i tamo.
Recimo, u mom rodnom Sremačkom selu, umrlice su se lepile na kapije i skidale nakon 6 nedelja. Ovde u selu u kom sad živim one se ostavljaju na kapiji što duže, bar godinu dana. A na Zlatiboru sam videla cele oglasne table čija je svrha samo da umrlice stoje na njima, isto što duže...

: MilicaCale - 13. oktobar 2010 15:46:08(UTC)
milica je iz cuprije (nisam precizirala, izvinjavam se), znaci, obicaji iz centralne srbije. Mislim da su isti i u Nisu (Srecom, ovde jos nisam prisustvovala)
u Cupriji je jos uvek obavezno cvece (plasticni venci ili sveze cvece, ko je koliko u mogucnosti).
Na dacama se ne sluze kolaci.
Vrata se ne drze otvorena i ogledala se ne pokrivaju. Vecina obicaja je zaboravljena.

: pulinka - 13. oktobar 2010 15:38:11(UTC)
Ja sam iz Vojvodine, a Milica iz Niša, ali vidim da su običaji i redosled isti, baš ih je lepo opisala.
Zato i ne bih vodila dete na sahranu, jer je red doći bar pola sata pre sahrane, uvući se u majušnu "kapelicu" da bi se odala pošta pokojniku i izjavilo saučešće porodici, jer se opelo služi prvo ispred kapele, pa zatim se na ispraćaj ide peške od kapele do grobnog mesta što ume da potraje ako je groblje poveliko, pa zatim se opelo služi ispred groba-čak i bez suza i plakanja, to traje minimum sat vremena, a ako vreme nije idealno to je previše za malo dete jer se mnogo stoji na jednom mestu, u gužvi (a treba se posle peške i ispetljati iz groblja, opet red nalaže da se ne žuri, jel...).
U principu ovde su i katoličke i pravoslavne sahrane vrlo slične, sa tim što kod katolika sveštenikov obred traje dosta kraće, i često sadrži i govor, dok je kod pravoslavaca duži, ali čini mi se samo iz "tehničkih" razloga, tj. načina pojanja. Kod katolika je cveće isto obavezno i ima ga mnogo, veliki venci od veštačkog cveća sa prigodnim tekstom (obavezno piše od koga je venac :)) su isto obavezni, kod pravoslavaca, koliko čujem, najnoviji običaj je da je svo cveće zabranjeno i na sahranu se sme doneti samo sveća. (što je meni lično tužno jer jako volim cveće i nikako mi ne ide u glavu da ono igde može biti neprilično, ali ajde...). Takođe, kod katolika je daća, tj.obed u pokojnikovu čast, mnogo skromniji, obično je to suva zakuska sa pićem-u ovom selu, ne znam zašto, obavezno se služe obične prazne kifle uz ostalo :). Kod pravoslavaca je to često kompletan ručak sa predjelom, glavnim jelom i kolačima, tako da se, ako računaš i daću, sahrana može otegnuti i satima.

Kod nas je nestao taj običaj ispraćaja pokojnika od kuće, kao dete od 10godina sam još prisustvovala takvoj sahrani, ali otkako na grobljima postoje kapele, sahrana kreće odatle.
Otkrivanje pokojnika je stvar odluke rodbine, na sahranama na kojima sam ja bila bili su otvoreni sanduci, stvar je ličnog izbora ko će pogledati pokojnika, ko neće, ovde se ni obilaženje otvorenog sanduka ni ljubljenje pokojnika ne smatra obaveznim (čak je ljubljenje dosta neuobičajeno, ev.bliža rodbina,ako neko želi).
Naricanje je jako retko, samo kod ljudi poreklom iz nekih delova Srbije, Bosne i Crne Gore, koji baš drže do običaja, ili ako je sahrana jako potresna zbog tragične i rane smrti-ali onda je to spontani izraz potpunog očaja. Istina je da se niko ne uzdržava od suza, ali po meni je tako i bolje (ne znam doduše kakav to utisak ostavlja na jako malo dete, ali verujem da ga roditeljske suze plaše manje od neke leve babe poznanice koja je dobila poriv da urliče bacivši se pred dete i vičući-kuku šta ćeš ti bez bake (Primer sa decom brata mm-a na sahrani moje svekrve-tu sam negde i donela odluku-ne decu na sahrane...)

Ne znam koliko znaš-običaj je da se na kući pokojnika drže otvorena vrata određen broj dana-varira odsela do sela, mislim. Ogledala u kući se isto pokrivaju na određeno vreme. Ima toga još mnooogo, ali većina sujeverja se izgubila ovde.

: nakica - 13. oktobar 2010 15:30:41(UTC)
mima, u tolplickom kraju je sanduk jedno vreme otvoren, da oni koji zele mogu poslednji put da se oproste, pa neko cak i ljubi mrtvaca u celo...A za naricanje muskaraca sam cula, ali to je samo obicaj, a ne njihova potreba, pa je meni to nekako ruzno...

: mima80 - 13. oktobar 2010 11:38:46(UTC)
Sahrane se razlikuju od kraja do kraja, za sam kult mrtvih vezuje se mnogo obicaja. Za obicaj kukanja na sahranama sam cula i ucila na fakultetu ali licno nikad nisam dozivela. Eto mozda ce nekome biti interesantan podatak da u Crnoj Gori lelecu i muskarci i to zaista zvuci potresno (slusala sam snimak). U selima je obicaj da pogrebna povorka sa sandukom krece od kuce pokojnika peske i nosi sanduk do groblja zaustavljajuci se na svim raskrsnicama. To sam jednom i dozivela i zaista je bilo naporno zato sto je groblje bilo udaljeno nekoliko kilometara od kuce pokojnika. Sama sahrana traje uglavnom oko pola sata, ali to oprastanje koje prethodi traje naravno mnogo duze. Takodje nikad nisam videla otkriven kovceg, na svim sahranama na kojima sam bila on je bio zatvoren i svi koji dodju da se oproste poljube sanduk. Ako te jos nesto zanima slobodno pitaj

A sto se tice odlaska na groblje sa detetom, na sahrane mislim da ga ne bih vodila ( nadam se da necu ni razmisljati na tu temu jos mnogo godina ). A sto se tice samog odlaska na groblje, nemam neki odredjeni stav, nisam ga do sada vodila, nisam osetila potrebu zato sto u kraju u kojem zivim ima mnogo lepsih mesta od groblja. Takodje ne mislim da su groblja strasna mesta niti da bi dete tamo smetalo, svaki roditelj treba da odluci za svoje dete jer mislim da stav roditelja najvise formira i detetov odnos prema ovim stvarima

: MilicaCale - 13. oktobar 2010 11:23:14(UTC)
aj, ja da objasnjavam (na primeru od pre 7 godina, bez kukanja):
kad pokojnik umre, mora da se sahrani u 24h. (ne mora, ali je kao obicaj). to znaci da se odmah kupi "oprema", kupa se i stavlja u sanduk. Odmah krecu da dolaze ljudi, da izjave saucesce, i da upale svecu, u kuci. posede malo i odu kuci. Sahrana je odmah sledeceg dana. Ljudi dolaze i sledeceg dana, u kucu. Tada se pokojnik vozi na groblje, i stavlja u "kapelu", malu prostoriju za to namenjenu. Ovo oprastanje i izjave saucesca su u kapeli (ne pored groba). Posle, mozda, sat, nisam sigurna, krece prava sahrana (koja sama po sebi ne traje previse). sanduk se prenese do groba, spusti u zemlju (ukoliko je pravoslavna sahrana, prisustvuje pop i radi, sta vec treba da radi u toku toga svega (sa malim pauzama). Kovceg se spusta u zemlju, svako baci malo zemlje i ode. POsle toga se ide kuci, na dacu (hranu....)
znaci, sama sahrana kratko traja, ali je oprastanje duze (kod kuce i u kapeli, na groblju)...

: dialectica - 13. oktobar 2010 11:05:01(UTC)
I da pitam, ako svi bukvalno ljude pokojnika, koliko inace prodje od smrti do sahrane?

: dialectica - 13. oktobar 2010 11:03:35(UTC)
Bas ste mi otvorili zelju da vidim kako takva sahrana izgleda :). Kulturno gledano, veoma je zanimljivo. To da zene kukaju i urlaju, mislila sam da postoji samo u arapskim zemljama :).

: MilicaCale - 13. oktobar 2010 9:28:45(UTC)
jao, dialektika, nisu nase sahrane za decu. Kod nas ne traju baaas dugo, ali su jako tuzne i traumaticne. Nije vise obavezno naricanje, ali se place... NIko ne pokusava da se suzdrzi. Ljudi se ljube, retko rukuju prilikom izrazavanja saucesca. Pokojnik je otkriven i puno ljudi ga poljubi prilikom oprastanja.
Mislim da bi dete ozbiljno unemirilo puno odraslih koji placu (znam da se sava uznemiri kad vidi mene da placem)
Definitivan zakljucak, ne dete na sahranu (i dosta veliko)

: baky - 12. oktobar 2010 22:02:09(UTC)
Ja sam sa 24 godine bila na dve sahrane samo, prva je bila sa 10-11 god kod pradede, i bilo je sasvim normalno, star covek, bolestan, niti je bilo kuknjave niti nicega sto bi me uplasilo, a druga je kod mog brata tada sam imala 17 god, on 21, e tu je bilo vec mnogo stresnije, em zato sto je mlad, pa mnogo ljudi, samim tim veci bol svima, ne bi dete nikad vodila na sahranu jer i meni i dan danas jako tesko padaju, ali sto je Pulinka rekla, da odemo zapalimo svecu, zasto da ne, jos je ona vec sam rekla rodjena na dan kada je on umro tako da cemo sigurno da idemo od proleca...
A sto se tice kupovine, pa meni je zadovoljstvo da je vodim ma koliko se zadrzala...

: nakica - 12. oktobar 2010 21:24:56(UTC)
Dialectika, sahrane kod pravoslavaca ne izgledaju bas....ne znam koju rec da upotrebim...u kratkim crtama, tamo se ne place, vec kuka na sav glas, a to obicno rade starije zene i to zale uglavnom nekog svog ko je ko zna kada umro, a ne onoga ko se sahranjuje...u nekim krajevima cak postoje zene koje su zaduzene da naricu i kukaju! Kad sam to cula, nisam mogla da verujem! Hvala Bogu, pa je toga sve manje i sahrane izgledaju sve cesce onako kako dolikuje oprostaju sa jednoim ljudskim bicem...

: nakica - 12. oktobar 2010 21:21:17(UTC)
da, i ja sam sa nekih 10-11 godina pocela da idem na sahrane bliskih ljudi (na zalost, nije ih bilo malo), ali sam tada polako pocela sve to malo bolje da razumem...

: dialectica - 12. oktobar 2010 20:29:22(UTC)
Citat:
pulinka - 9/10/2010 17:20

Ja ne bih vodila dete do recimo treće godine na sahranu ako ne moram, osim ako je u pitanju zaista blizak rod. Sahrane su kod nas izuzetno naprorne i neprijatne za dete. Ceremonije su duge, običaji zamorni, mnogo se hoda i stoji na otvorenom, a vreme nije uvek lepo.Čak i ako je sve relativno ok, nikad se ne zna ko dolazi na sahranu a viđala sam ljude koji svojim neprilagođenim ponašanjem na sahrani istraumiraju dete za ceo život. Plus rukovanje i ponekad ljubljenje za izjavu saučešća od svih poznatih i nepoznatih ljudi...Ne, radije bih poštedela malo dete toga, a možda čak i starije. Što ne znači da mu ne bih dala priliku da se na neki način oprosti od preminule osobe. Jezivo mi je slagati dete kao tvoj poznanik.
Opet, ako bih otprilike znala da sahrana neće biti fizički niti emotivno iscrpljujuća, povela bih dete. Eto, moje obe bake su još žive, prešle su dobro osamdesetu i upoznale praunuku, pa bih volela da ih i ona isprati jednom kad neminovno dođe do toga.


Moguce da pravoslava sahrana traje mnogo duze i da je napornija - nisam ni rasmisljala o tome! :) To sto kazes ima puno smisla. Prisustvovala sam sahrani jedne rodjake kad sam imala mozda 3 godine - to je prva sahrana koje se secam. I dan danas se secam kako je bilo. Moja majka i baba su rekli da je ta rodjaka mrtva, i da idemo da se pozdravimo sa njom jer necemo moci da je vidim vise posle sahrane. Bila je kremacija. E sad, ono cega se secam je da je bilo puno ljudi, a posle pevanje bilo je torte i cvece, i svi su se rukovali. Bilo mi je cudno sto se svi rukuju tako formalno (bliska rodbina svi stoje jedna osoba pored druge, pa ostali gosti se rukuju sa njima sve za redom). Torta je bila super. Kada rasmisljam, mislim da je ta sahrana moje prvo pravo secanje, ali nista traumaticno.

Druga sahrana sam imala 5 godina a bila je moja baka. Vec sam znala da je baka mrtva, a da je sahrana prilika da se sa njom pozdravis, jer ode zauvek. Naravno da ljudi placu na sahranama, ali po mom iskustvo sve je prilicno normalno. Pa, smrt jeste deo zivota. Takodje se secam da sam isla na sahranu oca moje drugarice iz skole. Umro je od infarkta. Svi drugari i drugarice iz razreda, koji su bili bliski mojoj drugarici, su dobili priliku da budu slobodni od skole tog dana, da bismo isli na sahranu. Tada sam imala valjda 11 godina. Dakle, kod nas, deca su zaista normalan deo sahrane. Ali naravno da postujem druge misljenje oko toga.

Koliko pravoslavna sahrana traje, kako to izgleda? (Da, malo off topic! Ali zaista sa znatizeljna!)

: nakica - 12. oktobar 2010 19:01:45(UTC)
sahrana-nikako u tako malom uzrastu...nema ni potrebe, bar ja mislim...

: Blue - 12. oktobar 2010 18:34:17(UTC)
odvesti dete na nečiji grob pa i ok donekle, ali na samu sahranu gde 100 ljudi plače i leleče ne!


: ciciban - 9. oktobar 2010 22:55:16(UTC)
NE

: pulinka - 9. oktobar 2010 19:20:17(UTC)
Citat:
dialectica - 1/10/2010 08:45

OK, onda da se javim ja.

Gde sam odrasla, savsim je normalna praksa da deca dolaze na sahranu a niko ne rasmislja o tome da ih ne vodi. Narucito ako je umro lice bilo deo bliske porodice. Bila sam na 5, 6 sahrane sigurno, ali sam odlucila da ne zelim da vidim telo (ko zeli moze da prilazi da se pozdravi). Sa druge strane, moj poznanik je izgubio svoju zenu - umrla je od raka. Nije rekao svom detetu da je mama umrla, vec je rekao da je otsila negde. To je za decaka bilo jako, jako traumaticno. Svako izabere sta je za njega najbolje, ali ovakvu odluku stvarno ne razumem.



Ja ne bih vodila dete do recimo treće godine na sahranu ako ne moram, osim ako je u pitanju zaista blizak rod. Sahrane su kod nas izuzetno naprorne i neprijatne za dete. Ceremonije su duge, običaji zamorni, mnogo se hoda i stoji na otvorenom, a vreme nije uvek lepo.Čak i ako je sve relativno ok, nikad se ne zna ko dolazi na sahranu a viđala sam ljude koji svojim neprilagođenim ponašanjem na sahrani istraumiraju dete za ceo život. Plus rukovanje i ponekad ljubljenje za izjavu saučešća od svih poznatih i nepoznatih ljudi...Ne, radije bih poštedela malo dete toga, a možda čak i starije. Što ne znači da mu ne bih dala priliku da se na neki način oprosti od preminule osobe. Jezivo mi je slagati dete kao tvoj poznanik.
Opet, ako bih otprilike znala da sahrana neće biti fizički niti emotivno iscrpljujuća, povela bih dete. Eto, moje obe bake su još žive, prešle su dobro osamdesetu i upoznale praunuku, pa bih volela da ih i ona isprati jednom kad neminovno dođe do toga.

: pulinka - 9. oktobar 2010 19:01:50(UTC)
Citat:
anita75love - 27/9/2010 18:11

A za grblje-je no comment-jednostavno ne mislim da je to mesto za šetanje u bilo kom smislu, ni da se ja šetam sama a sa detetom posebno!
Ja sa detetom u kolicima pričam, pevam, gugučem, pijemo mleko, jedemo......smejemo se, igramo taši taši itd........neukusno je da ja gugučem i smejem se dok neko plače i oplakuje nekog svog dragog! Vi uvek imate ljude koji posećuju grobove, u svako doba dana.....
Taj neko bi uvek prvo čuo moj smeh pa možda video a možda i ne bi da sam sa kolicima i bebom......jednostavno mi se slika ne uklapa.......
Ni ja ne bih bila vesela dok neko tamo pali sveće, iznosi daće.....a da se ja uhvatim sa detetom pod ruku pa da trčimo i jurimo naokolo (pošto on od 18 meseci ima foru "ocu, napolje.......i trči po 15 minuta....")
Jednostavno ja poštujem nečiji bol i tugu i mislim da ako neko hoće da dođe tamo da oplakuje i tuguje treba ga pustiti da to radi u tišini i miru-jer to mesto i jeste za to....zamislite kad bi na groblje svi došli da se šetaju sa decom sa sve kolicima, guralicama, biciklima-već prema uzrastu, jedan liže sladoled.....drugi se šeta i smeje.......
Meni je to stvarno van pameti!

:-*


Nikako da stignem da se nadovežem. Što se tiče radnji, pijaca i svadbi, svako ima svoju logiku i taktiku, meni je zadovoljstvo da šopingujem sa ćerkom a pre trudnoće sam bila na par divnih svadbi gde su i deca uživala.
Ali što se groblja tiče- meni se čini da su tvoji stavovi malo "naopačke". Ako znamo da deca ne mogu da percipiraju smrt na isti način kao odrasli-a ne mogu, tj.oni ne žale na isti način čak i ako razumeju-zašto bismo uopšte očekivali od njih da razumeju i da se prave, tj. ponašaju kao da razumeju?
Zar bismo trebali da ih isključimo iz poseta groblju samo zato što ne razumeju? Zašto bi nas njihovo nerazumevanje vređalo? To je kao kad bi nas vređalo što beba ne može da govori...
Prema tome, ne vidim što bi bilo uvredljivo da se smeješ sa bebom na groblju-pa svakom normalnom jasno je da nećeš isprepadati bebu ozbiljnim licem samo zato što si na groblju-meni prvoj bi bilo drago da me uteši jedan dečji osmeh. Kome dečji osmesi smetaju, stvarno ima ozbiljnih problema.
E, sad, kako će se deca ponašati na groblju zavisi od pristupa roditelja-ne moraju se nositi guralice, niti jesti sladoled, starija deca se mogu polako učiti pravilima ponašanja, a mlađoj deci ne treba zamerati.
Ja na groblju redovno vidim babe koje sede na grobovima i pričaju (često se i smeju) ili stoje na njima da bi plevile i prale-i niko se ne vređa. Što bi onda ponašanje jednog nesvesnog deteta bilo uvredljivo?
E, sad, ako je TEBI neprijatno da gledaš tuđu tugu na groblju, naravno da ne treba da ideš. Ipak, treba da imaš u vidu da su na groblju zapravo retki posetioci koji upravo neutešno žale za preminulim-daleko veći broj je onih koji su se utešili i dolaze više iz poštovanja.

: okidoki - 4. oktobar 2010 16:09:10(UTC)
Na sahrane NE moje lično mišljenje.

: baky - 1. oktobar 2010 22:37:37(UTC)
Definitivno je ne bih nikad na sahranu odvela, pa ni ja ne idem gde bas ne moram, meni je to i dan danas jako stresno, i ne mogu da se oporavim danima... Ali ovako bez guzve kad nema nikog, kad odemo da uplalimo svecu i polijemo cvece sto da ne...

: dialectica - 1. oktobar 2010 10:45:02(UTC)
OK, onda da se javim ja.

Gde sam odrasla, savsim je normalna praksa da deca dolaze na sahranu a niko ne rasmislja o tome da ih ne vodi. Narucito ako je umro lice bilo deo bliske porodice. Bila sam na 5, 6 sahrane sigurno, ali sam odlucila da ne zelim da vidim telo (ko zeli moze da prilazi da se pozdravi). Sa druge strane, moj poznanik je izgubio svoju zenu - umrla je od raka. Nije rekao svom detetu da je mama umrla, vec je rekao da je otsila negde. To je za decaka bilo jako, jako traumaticno. Svako izabere sta je za njega najbolje, ali ovakvu odluku stvarno ne razumem.

: MilicaCale - 30. septembar 2010 10:38:07(UTC)
Naravno, samo, mislim da smo se svi slozili oko toga da se deca ne vode na sahrane.

: roko - 30. septembar 2010 9:50:25(UTC)
Da milice slažem se sa svim što si napisala,neka djeca su plašljiva ,neka ne...nemojmo im omogućiti da budu,jer ne vidimo istim očima događaje mi i djeca...

: MilicaCale - 30. septembar 2010 9:08:57(UTC)
roko, to sam i ja rekla (odmah iznad). Pogrebi su mi i sad traumaticni (a bila sam samo na nekoliko, kad sam odrasla), decu nikada ne bih vodila.
Ovo o sanjanju i babama smo otisle malo ot, cisto razmenjujemo secanja.

: roko - 30. septembar 2010 8:50:28(UTC)
Stvarno ste smiješne pa zaboga svatko ima svoje mišljenje i neznači ako nije kao vaše da je glupo,ja sam imala priliku kao jako mala da vidim mrtvaca ,pogreb i groblje pa sam to sanjala godinama,eto ja bih voljela da me tada mama nije odvela i ona je to kasnije rekla,sve ovisi koliko je situacija traumatična,posjet groblju bez plakanja i sl pa hajde ali pogrebi i tome sl ni čuti...

: nakica - 30. septembar 2010 1:30:43(UTC)
Jao, Milice, bas sam se najezila i rastuzila...Ja sam u tom uzrastu- oko 9-10. god. vrlo cesto sanjala da mi je mama umrla (za nju sam bas bila vezana) i budila sam se uplakana...U svakom slucaju, to je jos jedna faza normalnog psihickog razvoja deteta i svako je dozivi vise ili manje burno, kao i pubertet...

: MilicaCale - 29. septembar 2010 15:15:29(UTC)
Sve je, naravno, stvar konkretnog deteta. Secam se da sam imala igru, u kojoj su neke tablete (prazno pakovanje), tablete protiv smrti. Kraj igre je bio plac, jer znam da ne deluju (i zamisljam svoje drage mrtve). Sve to pre nego sto sam posla u skolu.

: anita75love - 29. septembar 2010 14:25:18(UTC)
Svaka čast vezano za shvatanje smrti-ja kažem-meni lično je bilo apsolutno svejedno! Znači nisam osećala tugu, gubitak,jednostavno ništa! To mi je bio događaj kao i svaki drugi-predstava za gledanje koju ne razumem baš najbolje i koja mi je strašno dosadna. Zato mi je ubrzo i dosadila i ja sam krenula da radim meni zanimljivije stvari kao što je jurcanje sa decom po kući!
Ovoga se i sećam jer sam itekako bila svesna da se od mene očekuje da budem tužna a ne da se igram....ja jednostavno nisam razumela zašto se od mene očekuje da treba da budem tužna ali sam itekako videla i shvatila da nisam ispunila "očekivanja" i da se ponašam "nedolično" jer deca vide te i osećaju te stvari zato što žele da ugode roditeljima! Zato sam se postidela (pošto sam shvatila da sam uradila nešto loše a ne iz nekog drugog razloga) i ostatak dana bukvalno glumila da sam tužna pošto se to od mene traži! I jedva sam čekala da prođe taj dan......
Narednih dana nikako nisam shvatala čemu npr.zabrane da se u kući sluša vesela muzika, da se ponaša kao i pre.....to mi je više bio stres nego činjenice da bake više nema......
Problem je bio što ja nisam osećala tugu a nisam jer nisam shvatala da je baka otišla zauvek i da se više neće nikad vratiti i da je to konačan gubitak. Znači nisam imala taj osećaj konačnosti, nepovratnosti i posledične tuge zbog toga. Jednostavno ja tako tada uopšte nisam rezonovala......u mojoj glavi je bilo otprilike ovako-ok, umrla, pa šta?
Pri tom sam ja volela moju baku, dosta smo vremena provodile zajedno, to nema nikakve veze sa tim.......i ovo ne znači da mi ona nije nedostajala kasnije.
Potpuno shvatanje toga šta u stvari praktično i stvarno znači smrt a samim tim i osećaj tuge i očaja zbog toga sam počela da imam možda tek oko 11-te godine!
Ovo je slično onome kao se npr ponaša moj sin-znači niko ne može da kaže da me on ne voli-ali to je ljubav koju on najviše oseća sam tu......čim me nema on se lepo zabavi i bez mene i jednostavno zaboravi!
Konkretno-mm i ja smo se dogovorili da ga on pričuva a da ja odem da nešto obavim.....moje dete kad je shvatilo da idem nadalo je takvu dreku kao da idem na mars i nikad se više neću vratiti......ja sam naravno otišla praćena urlanjem deteta....kad sam se vratila sve je bilo u najboljem redu, mm i dete se lepo igraju.....i ja naravno pitam kako je prošlo ono urlanje a on mi kaže ovako:
Prva tri minuta je bio očajan a onda te je zaboravio!
Umrla sam od smeha ali upravo ta rečenica najbolje opisuje kako sam se ja osećala vezano za smrt moje bake sa 9 godina........jednostavno nisam više mislila o tome i to mi nije bilo naročito značajno.
Možda to nekom zvuči surovo ali je to moje iskustvo lično i jednostavno je bilo tako!
:-*

: MilicaCale - 29. septembar 2010 9:22:52(UTC)
Moja baka je umrla kad sam imala 8. Bila je ozbiljno bolesna kad sam imala 7. Znala sam sta to znaci. Smrt sam itekako shvatila ozbiljno. Jedino nisam danima plakala tada (jesam kasnije, i jos uvek placem), kao kad je deka umro i prisustvovala sam sahrani. Htedoh da kazem, dete od 7 godina itekako shvata ozbiljno smrt.
Druga je stvar vodjenje na sahrane, to je mojoj porodici pravilo: deca se ne vode na sahrane.
Na groblje smo vodjene kao male. Nemamo averziju, naprotiv, kad mi je tesko, volim da odem na grobove meni dragih ljudi. Poseta me i opusti...
zakljucak: deca mogu da idu, posebno ako ih nemate gde, nece imati probleme posle toga, ni traume. Dokaz: nikad nisam imala kosmare na temu groblja, cesto na temu baba roge koja zivi u vodotornju na zeleznickoj stanici (gde sam volela da se igram, ali mi je u sali servirana ova prica)

: dialectica - 28. septembar 2010 23:54:38(UTC)
Drago mi je da ste odlucili. Ljudi, zaista se razvila polemika. Zasto? Da li je nekad moguce na ovom forumu da kazemo nesto poput, "u nasoj porodici radimo ovo, zbog toga i toga, i to nama odgovara"? Mozemo probati da razmenimo iskustva i bez napada (makar, ja mislim da je to moguce, ali valjda gresim). Ja idem na groblje od najranije godine, i znacilo mi je da se pozdravim sa babom na njenoj sahrani kad sam imala 5 godina - bolje to, nego da jednostavno "nestane". Shvatanje smrti dolazi sa iskustvom, i jeste tuzno, ali je sastavni deo zivota. A i deca su sastavni deo zivota (iako mi se nekad cini da neki ljudi drugacije misle...)

: kamerman - 28. septembar 2010 23:44:15(UTC)
Ovde se rzvila opasna polemika.Ja sutra idem sa njom i to je reseno,a i zena se slozila posto vidi da mom ocu to znaci.

: anita75love - 28. septembar 2010 17:49:26(UTC)
Apsolutno se slažem-pitanje jeste bilo vezano za dete od godinu dana koje uopšte ne razume gde ga vode......
A što se dece od 9-10 godina tiče sećam se da mi je tada umrla baka i ja i dalje nisam imala u glavi koncept smrti u smislu da je to nešto tužno, da je zauvek......ja sam celu priču zaboravila za sat vremena i zetekla sebe kako se smejem i kako se lepo igram sa drugom decom mojih godina koja su takođe bila na sahrani odn.izjavi saučešća posle nje sa svojim roditeljima.....
Jedini koncept koji sam razumela je da je moja majka strašno tužna i da joj se nije svidelo to što pravimo haos pa sam prestala i bilo me je sramota (a valjda me je i ona tako pogledala da sam shvatila da se ne ponašam "prigodno")
Ovo je moje lično iskustvo-možda ima dece koja su toga svesna u tim godinama ali eto ja nisam bila!
Mislim da su čak i te godine prerane za potpuno shvatanje i prihvatanje smrti u pravom značenju te reči!

:-*

: nakica - 28. septembar 2010 2:40:05(UTC)
Ipak je covek pitao za dete od 1 godine...Mislim da nema svrhe voditi ga, jer definitivno nista ne razume...Sa druge strane, nece mu ni smetati da bude na groblju, a ako ce dedi deteta to nesto da znaci, zasto da ne...U svakom slucaju, tata je vec odlucio, kako je i rekao u svom poslednjem postu...Inace, ja sam svoje dete cesto vodila, izmedju ostalog, da shvati da je sve to normalno i da kasnije nema fobiju od groblja i strah od smrti..kako se roditelj postavi prema smrti, tako ce verovatno i dete gledati na nju...Sada, sa 7 godina, ima sasvim normalan stav prema svemu tome, ali videcemo oko 9-te, 10-te godine, kada se javljaju prvi strahovi vezani za umiranje bliskih osoba (tada obicno postaju potpuno svesni i sigurni u to da ce mama i tata jednoga dana umreti)...

: anita75love - 27. septembar 2010 20:30:04(UTC)
Još da napomenem da ja skoro nikad ne idem u prodavnicu ni na pijacu,uopšte u kupovinu (čak ni za bebeće stvari) da bih kupila jednu stvar (sem ako nešto ne zaboravim pa je to druga kupovina tog dana po principu ko nema u glavi ima u nogama)-to je uvek tovar od bar 10kg i više i skoro uvek zahteva kolica za kupovinu...i završim sa tim za recimo nedelju dana.....
Zato je meni nezamislivo da sa sobom vodim i dete u kolicima ako sam sama (ovo ev. dolazi u predvid ako neko još ide sa mnom) , pa čak i onda kad dete može da hoda....to je priličan poduhvat jer u svakom trenutku može da mu padne na pamet da ga nosim a to bi bilo neizvodljivo sa svim teretom.....
:-*

: anita75love - 27. septembar 2010 20:11:01(UTC)
Nije ovde reč o prezaštićavanju deteta-stvarno mislim da ga ne treba preterano štititi, već o štićenju drugih-kad su pijace u pitanju npr.krajnje je nepraktično gurati se sa kolicima između tezgi vući kese i ako planirate veću kupovinu ona kolica za tovar-pri tom pogazite noge ljudima oko sebe, non stop vičete "izvinite, samo malo, oprostite što sam vas gurnula".....itd....treba vam 100 godina da prođete 2 metra.....to nije kupovina već mučenje i sebe i deteta.
E, sad to može nekome delovati kao moj komfor.....zašto ne, neću da budem mučenica i da kupovinu obavljam 2 sata, u nervozi, vukući ko tovarni magarac....još ako se beba unervozi-eto, sreće! pa ću i nju u naručje i kese a kolica ću da guram.....Usput ću zaboraviti pola stvari...
Ja mislim da je lepše za sve (ako ga imam gde) otići na pijacu, opušteno-pogledati sve što treba, kupiti, ako treba obići pijacu 3 puta, sve to mnogo brže i završiti za 45 min.....
Za 15 minuta rasporediti sve kupljeno i onda se preostalih sat vremena posvetiti detetu (na bilo koji način)! To je po meni mnogo pametnije! I nema veze sa prezaštićavanjem!
Što se svadbe tiče-ja nisam bila ni na jednoj na kojoj količina buke nije bila dovoljna da "ogluvim" na par sati! A dim se mogao seći nožem.....I to jeste štićenje deteta-odn.njegovog sluha i pluća! I vrlo je opravdano! Gledala sam roditelje koji su na svadbu doveli bebu od 4 meseca, svo vreme majka naravno nije ništa drugo radila do držala dete u naručju.......ne znam kako nije ogluvelo i dobilo astmu od dima, ja nisam mogla da izdržim već sam izlazila napolje svakih 15 min i tamo sedela, taman je bilo fino......uzlazila sam mahom kad je bila pauza za muziku!
Ja sam ostala ukupno 2 sata, zbog deteta, za to vreme odigrala 2 kola, nešto pojela, popričala sa poznanicima (napolju) i otišla kući! Znači niko ne pominje celu noć kad se ima dete......
Rekla bih da je bilo sadržajnije nego toj majci koja je i dalje ostala unutra u dimu, u buci...nit je igrala, nit je od buke mogla da priča, nit je šta jela.....
Kad je moje dete imalo 5 meseci ja nisam išla na svadbu jer nije imao ko da mi ga pričuva! Svi su imali neke opravdane obaveze, mm je išao jer mu je to bio brat, ja sam ostala jer ne bih takvo nešto priredila mom detetu nikad! A ne bih vala ni sebi!
Što se prodavnice tiče važi isto kao i za pijacu bar dok onog momenta da dete ume da stabilno sedi i da ga možete staviti u onaj deo za sedenje u kolicima za šoping pa kako tako obaviti kupovinu! Vući i kolica dečja i korpe je stvarno malo mnogo!
A za grblje-je no comment-jednostavno ne mislim da je to mesto za šetanje u bilo kom smislu, ni da se ja šetam sama a sa detetom posebno!
Ja sa detetom u kolicima pričam, pevam, gugučem, pijemo mleko, jedemo......smejemo se, igramo taši taši itd........neukusno je da ja gugučem i smejem se dok neko plače i oplakuje nekog svog dragog! Vi uvek imate ljude koji posećuju grobove, u svako doba dana.....
Taj neko bi uvek prvo čuo moj smeh pa možda video a možda i ne bi da sam sa kolicima i bebom......jednostavno mi se slika ne uklapa.......
Ni ja ne bih bila vesela dok neko tamo pali sveće, iznosi daće.....a da se ja uhvatim sa detetom pod ruku pa da trčimo i jurimo naokolo (pošto on od 18 meseci ima foru "ocu, napolje.......i trči po 15 minuta....")
Jednostavno ja poštujem nečiji bol i tugu i mislim da ako neko hoće da dođe tamo da oplakuje i tuguje treba ga pustiti da to radi u tišini i miru-jer to mesto i jeste za to....zamislite kad bi na groblje svi došli da se šetaju sa decom sa sve kolicima, guralicama, biciklima-već prema uzrastu, jedan liže sladoled.....drugi se šeta i smeje.......
Meni je to stvarno van pameti!

:-*

: pulinka - 27. septembar 2010 17:42:57(UTC)
Citat:
anita75love - 25/9/2010 21:38


Ja sam gledala majke koje decu šetaju po groblju....meni je to najblaže rečeno čudno-ja ne vidim zašto bih ga tamo vodila u šetnju.......
Jeste off topik, sli ja isto mislim i o svadbama, prodavnicama, pijacama itd.....svim mestima na kojima ima puno ljudi, buke, gužve, koja ne služe za šetanje dece (a groblje ne služi tome) i moje dete nikad do 15 tog meseca otprilike nisam odvela na pijacu, do sada ni na svadbu, u prodavnicu sam sa kolicima ušla samo 2 puta do njegovog 9-tog meseca jer sam morala-prosto mislim da ću pre, brže i efikasnije da završim kupovinu bez deteta nego sa kolicima i korpom u rukama u isto vreme......
o tome se u glavnom radi-ja gledam praktičnost nečega i ako ima drugog rešenja a nema neke specijalne svrhe u nekom postupku ja ga neću praktikovati......a ja ne vidim neku svrhu u tome da dete sa godinu dana ide na groblje sem kao što rekoh kad nužda natera jer ona zakon menja-kad čovek nema gde sa bebom onda nema....
Ko vidi neka ga vodi! A ja ovako mislim......
:-*


Moram da se nadovežem na tvoj opširan post sa jedne druge teme gde si se raspisala o tome kako ne valja decu prezaštititi i zatvoriti u kuću.
Po meni si ti prezaštitila dete sve radi sopstvenog komfora-nisi ga vodila ni u radnju, ni na pijacu...? Pa to su baš tako obična mesta i deo su života, nema tu neke preterane ni buke ni gužve-dobro, nisu ni sve pijace i radnje iste, ali može se odabrati zgodna. I na svadbi se ne mora ostati celu noć, sat ili dva bi prijalo detetu ako su gosti normalni.
Ali dobro,to je tvoja stvar, samo su mi tvoji stavovi jako nedosledni od teme do teme i od posta do posta.
Pogotovo mi nije jasno kako se groblje uklapa među mesta na kojima je buka i gužva??? Pa groblja su blago rečeno uvek pusta!
I šta znači rečenica da groblja ne služe za šetanje dece??? Zar deca nisu ljudi? Zar nije uobičajeno za ljude da obilaze mesta na kojima počivaju njihovi bližnji? U krajnjem slučaju, čak i da šetamo među nepoznatim pokojnicima, zar nije i to znak pažnje i poštovanja prema njima?
Odlazak na groblje je deo mog života,i ne znam što bih isključila dete iz toga kada ono neće imati nikakve štete od odlaska na groblje,a može imati koristi kao i od svake prijatne šetnje sa roditeljima na otvorenom prostoru pod drvoredima. Šetamo po lepom vremenu, a na groblju ne radim ništa u čemu bi mi dete smetalo (btw, ne mogu nešto ni da smislim šta se to radi na groblju u čemu dete smeta?).
Meni je dovoljna svrha detetovog odlaska u tome da mu primerom pokažem da su i groblja jedan normalan deo naše civilizacije.

: anita75love - 25. septembar 2010 23:38:00(UTC)
Ja pročitah i rekoh svoje mišljenje i ne vidim zašto ti ono smeta? Ko misli da treba a dete vodi na groblje neka vodi, to je ok, neće mu ništa faliti ali ja moje neću bez preke potrebe (kažem ako baš ne bude imao ko da ga pričuva dok se ja ne vratim) jer ne shvatam svrhu i ne vidim zašto bi iko mislio da je to glupo?!
Ja sam gledala majke koje decu šetaju po groblju....meni je to najblaže rečeno čudno-ja ne vidim zašto bih ga tamo vodila u šetnju.......
Jeste off topik, sli ja isto mislim i o svadbama, prodavnicama, pijacama itd.....svim mestima na kojima ima puno ljudi, buke, gužve, koja ne služe za šetanje dece (a groblje ne služi tome) i moje dete nikad do 15 tog meseca otprilike nisam odvela na pijacu, do sada ni na svadbu, u prodavnicu sam sa kolicima ušla samo 2 puta do njegovog 9-tog meseca jer sam morala-prosto mislim da ću pre, brže i efikasnije da završim kupovinu bez deteta nego sa kolicima i korpom u rukama u isto vreme......
o tome se u glavnom radi-ja gledam praktičnost nečega i ako ima drugog rešenja a nema neke specijalne svrhe u nekom postupku ja ga neću praktikovati......a ja ne vidim neku svrhu u tome da dete sa godinu dana ide na groblje sem kao što rekoh kad nužda natera jer ona zakon menja-kad čovek nema gde sa bebom onda nema....
Ko vidi neka ga vodi! A ja ovako mislim......
:-*

: maja021 - 25. septembar 2010 18:26:07(UTC)

Citat:
anita75love - 24/9/2010 16:54 Ja ne vidim svrhu da se tako malo dete (pričamo o detetu od godine dana a ne o onome sa 3 ili 4 ili starijem......) vodi na groblje jer to dete nema mogućnost da pojmi! To je isto kao i voditi ga na predavanja na fakultet recimo.....samo će da smeta, ništa korisno naučiti neće......i jedino opravdanje je po meni ako baš nemamo kome da ga ostavimo pa smo primorani! A i groblja nisu mesta za malu decu......jeste da je smrt deo života ali zašto ih time opterećivati kad su tako mala.....ona treba da budu bezbrižna a ne da uče kako se pale sveće-ne kažem da je to samo po sebi loše ali nije ni korisno za malo dete-čemu to? Ima ionako toliko stvari koje malo dete treba da nauči (hodanje, samostalno hranjenje, nošu, govor, pristojno ponašanje, oblačenje, obuvanje, umivanje, pranje zuba-spisak je beskrajan......) a za ovo će biti vremena kasnije! Po meni bar treba sačekati u neki predškolski uzrast (najmanje 5 godina) :-*

 e aj pazljivo procitaj sta si napisala.vecu glupost davno nisam cula!


: pulinka - 25. septembar 2010 17:56:48(UTC)
Citat:
njamiii - 25/9/2010 13:32

Mimo toga, groblje ne dozivljavam kao neko mracno i strasno mesto. Mrak je u ljudima, a ne u kamenu.



Veoma lepo rečeno.

Često idemo sa detetom na groblje, prvi put je bila sa pet meseci na trogodišnjicu smrti njene bake, majke MM-a. Ne vodim je na sahrane, ali njena baka nam svima jako nedostaje i nama je utešno da je obiđemo, a dete voli šetnje po groblju. Sve je puno cveća, i posetioci groblja su mahom grupice starijih žena koje ćaskaju i po pola sata sa drugim poznanicama uglavnom veselo, bude tu i dovikivanja i kikotanja, tako da je atmosfera daleko od strašne.
Tragikomično je reći, ali groblje nam je najpošumljeniji deo sela i ja ne znam gde bi dete inače videlo nešto nalik na šumicu.

: baky - 25. septembar 2010 16:10:01(UTC)
Njami bas si me nasmejala :) naravno i ne treba da se dozivljava kao bauk!

: njamiii - 25. septembar 2010 15:32:53(UTC)
Uh mozda ce nekome zvucati morbidno, ali ja bas volim groblje, tj. volim da se prosetam posebno novim grobljem. Nemam negativan odnos i ne dozivljavam groblje kao bauk, sta vise, dozivljavam ga pre kao kulturno istorijski spomenik. Ako covek ne ide "poslom" i lagano krene da se seta svasta moze da sazna i nauci. Dosta zanimljivih stvari ima na tom groblju :) Bas smo se pre neki mm, dete i ja bili u restoranu koji je blizu novog groblja i u povratku se lagano prosetali po istom i dete je prilicno uzivalo, jer je bilo lepo vreme, mir, tisina, prostrano za setanje i trckanje. Cak je i njemu bili interesantno da sa nama zagleda i cita.
Naravno, nikada dete ne bih vodila na sahranu niti bih ga vodila na groblje u prepodnevnim ili ranim popodnevnim satima kada se obavljaju sahrane, jer nema potrebe da se izlaze stresu izazvanom necijom tugom.
Mimo toga, groblje ne dozivljavam kao neko mracno i strasno mesto. Mrak je u ljudima, a ne u kamenu.
Tako da, eto, ja moje dete vodim na groblje i ako nikoga tamo nemamo, a da i imamo nekog dragog to bi nam bio samo plus vise da se prosetamo, odnesemo cvece, ispricamo...

: roko - 25. septembar 2010 10:04:48(UTC)
Bez dvojbe NE!

: baky - 25. septembar 2010 0:49:56(UTC)
Naravno da deca ne treba da se vode na sahrane, to je traumaticno, inace da se odvedu kada nema nikog zasto da ne... Ja stvarno osecam potrebu da je odvedem zato sto je rodjena na dan kad mi je brat umro, i na to sad gledam da ima svog andjela cuvara... A i ujka bi je mnogo voleo da je sa nama...

: Mirjana S. - 24. septembar 2010 22:23:50(UTC)
Majka moje majke je umrla 2 meseca pre mog rodjenja, na groblje sam vodjena oduvek. Nikada se nisam osecala istraumirano i nesrecno zbog toga, naprotiv, prijala mi je atmosfera, slike, cvece, mali rituali. Moj otac je umro i svakako planiram da svoje dete vodim na njegov grob kao kad idemo u setnju. Ipak, strogo sam protiv vodjenja dece na sahrane, secam se sve i jedne na kojoj sam prisustvovala, tu kolicinu tuge nisam umela da shvatim :(

: zek4pek4 - 24. septembar 2010 21:33:25(UTC)
Anita,moj David je naucio da pali svece u crkvi,jer ga vodim svake nedelje i uvodim dete u veru.Ne vidim nista lose u tome da dete ume da upali svecu.Ne utice lose na dete,a i David to voli.Jos uvek je mali,pa ne mogu bas da mu objasnim zasto se pale,ali mu objasnjavam zasto se pale svece za zdravlje.Ne kazem da dete mora da se vodi na groblje,ali bas nista lose nema u tome i ako se odvede.David je sam hteo da podje sa mojim muzem i nije ni malo lose uticalo na dete.Nisam za to da se dete vodi na sahrane,to nikako,ali da se ode sa detetom na groblje ako je to zelja roditelja,sto da ne?

: anita75love - 24. septembar 2010 18:54:16(UTC)
Ja ne vidim svrhu da se tako malo dete (pričamo o detetu od godine dana a ne o onome sa 3 ili 4 ili starijem......) vodi na groblje jer to dete nema mogućnost da pojmi!
To je isto kao i voditi ga na predavanja na fakultet recimo.....samo će da smeta, ništa korisno naučiti neće......i jedino opravdanje je po meni ako baš nemamo kome da ga ostavimo pa smo primorani!
A i groblja nisu mesta za malu decu......jeste da je smrt deo života ali zašto ih time opterećivati kad su tako mala.....ona treba da budu bezbrižna a ne da uče kako se pale sveće-ne kažem da je to samo po sebi loše ali nije ni korisno za malo dete-čemu to? Ima ionako toliko stvari koje malo dete treba da nauči (hodanje, samostalno hranjenje, nošu, govor, pristojno ponašanje, oblačenje, obuvanje, umivanje, pranje zuba-spisak je beskrajan......) a za ovo će biti vremena kasnije!
Po meni bar treba sačekati u neki predškolski uzrast (najmanje 5 godina)

:-*

: zek4pek4 - 24. septembar 2010 18:19:21(UTC)
Ne vidim nista lose u tome.To je jedna normalna stvar.Otici i posetiti grob svojih bliznjih ne moze da naskodi detetu.MOj muz je skoro vodio Davida na grob svoga oca,lepo su upalilu svece i vratili se kuci.

: MilicaCale - 20. septembar 2010 9:19:50(UTC)
Do sad nisam cula ni jednu pricu na tu temu. Verovatno je u redu.
Moje dete je islo sa mnom, letos (sa dve godine), jer nisam imala kome da ga ostavim. Sklonili su ga malo, da ne vidi da sam plakala.
On je napravio foru, otpevao je divan dan (video je svecu koja gori). I ovo mi nije bilo strasno, sigurna sam da bi se deki bas dopalo, da je mogao da ga vidi i cuje.

: kamerman - 19. septembar 2010 22:34:55(UTC)
O.K. Pomogli ste mi definitivno u odluci da je vodim.Hvala svima.

: Lekii - 19. septembar 2010 22:01:49(UTC)
Ja sam moje dete vodila, ocu od mm-a je bila godišnjica i nismo imali gde da je ostavimo. Mislim da nema nekih praznovreja u vezi s tim, viđala sam ljude s malom decom, a i da ima nisam baš sujeverna, i trudna idem, ne baš na zadušnice kad je gužva, eto išla sam juče, mojoj majci bilo sedam godina od smrti. Ne bih baš vodila malo dete na sahranu, ali ovako, zašto ne.

: kamerman - 19. septembar 2010 21:59:42(UTC)
Pa i ja sam tako nekako mislio,ali ima razlicitih misljenja pogotvu oko tih babskih prica.Ja bi je odveo u svakom slucaju sada jer nisam hteo to da radim dok ne napuni bar godinu dana.Majci je sada 29. godisnjica pa sam planirao da je tada odvedem.Hvala vam na savetima.

: nakica - 19. septembar 2010 21:40:40(UTC)
Uopste nije bitno da li ima nekih praznoverja, jer kako sama rec kaze, to su PRAZNOverja, pa kao takva su i nebitna u odluci da li odvesti dete na groblje. S druge strane, s' obzirom na uzrast deteta, mislim da njoj to nista ne znaci, jer ne moze nista ni da razume...Iato tako, mislim da nije bitno sta drugi misle, vec sta Vi kao otac mislite o tome...Neke stvari, kao sto je smrt, deca pocinju da istrazuju negde oko 4. godine, pa bi tek tada, po mom misljenju, trebalo dete odvesti i objasniti na njemu razumljiv nacin neke cinjenice o tome...U svakom slucaju, detetu uvek treba govoriti istinu o svemu, samo na nacin koji je prilagodjen njihovom uzrastu...

: baky - 19. septembar 2010 21:34:55(UTC)
Ja mislim da ako osecas potrebu odvedi je, ne vidim da bilo sta moze lose da bude... I ja planiram moju malenu da odvedem kad poraste kod moga brata na grob, posebno zato sto je rodjena isti dan kad je on umro... Ali sigurno necu pre 1. rodjendana...

: kamerman - 19. septembar 2010 21:19:11(UTC)
Znam da je naslov jako morbidan,ali sta da radim.Dete mi je skoro napunilo 12 meseci i moj otac bi hteo da je vodim kod pokojne majke na grob da upalimo svecu.Nisam siguran da li bi trebalo tako malu decu voditi na groblje i ima li nekih praznoverja u vezi toga ? Pisite sve sto znate.Bas sam u dilemi.

Powered by YAF | YAF © 2003-2011, Yet Another Forum.NET
Stranica je nastala za 0.856 sekundi.
AKTUELNO: häl för lite extra mångfald
Pitanja i Odgovori